Vest da je u nekakvoj anketi Beograd proglašen za varoš sa najboljim provodom u Evropi, izazvala je cunami novinarskog i patriotskog oduševljenja. Da slučaj nije udesio da se sve nezgodno poklopi sa danima žalosti za patrijarhom, nesumnjivo bi se i visoki politđilkoši odali hvalospevnom lupetanju tipa: „Izbor Beograda za prestonicu provoda, još je jedan dokaz da, uprkos zaverama i opstrukcijama zapada, niko nije kao mi. Ko hoće da se dobro provede, ima da nam dođe na noge. U suprotnom – čeka ga smrt od dosade.“
Ova epizoda je, nažalost, samo jedna u nizu manifestacija ovdašnjeg opsesivnog takmičenja u besmislicama. Čak je i benigna u odnosu na najnoviji hit lige: Sahrana patrijarha Pavla je, saglasno novinskim opskurantima, odnela jednoglasnu pobedu nad sahranom Josipa Broza. I to je sada istorijska činjenica. Ne, međutim, kako bi se očekivalo za kafanske teoretičare i filozofe; jok, more, o tome sasvim ozbiljno razgovaraju doktori nauka i svakojaki uglednici. I tu se više ništa ne može učiniti. Prostakluk i diletantizam su izgleda zacementirani kao državna ideologija i politika.
Hajde sad da malo pročeprkamo u čemu je tajna Beograda by Night? Istini za volju, mogućnosti celonoćnog pijančenja, drogiranja, lumpovanja, skakanja po stolovima i „poslovnog praćenja“, ogromne su i bez premca u Evropi. To može da znači da smo mi veliki veseljaci, ali može da znači da osim kafana, klubova i splavova, u Srbiji malo šta drugo radi. Ako se pri tom podsetimo da ga nećeš majci ni u jednoj evropskoj metropoli popiti pivo ispod pet evra – i to danju, u kafeu – onda primamljivost naše prestonice biva još razumljivija.
U ozbiljnijim državama, nadalje, vlasti dobro znaju da je noćni život tesno povezan sa ostalim noćnim rabotama: kriminalom, sestrama noći, lakim i teškim dopom i reketom, pa vodeći računa o redu i poretku, drže takav provod pod strogom kontrolom. Nije da ga nema, ali nema ga na svakom mestu i košta đavo i po. Može biti da sam ja namćor, ali mene cela ova situacija vraća u sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka, kada se iz SFRJota masovno išlo u Čehoslovačku i Poljsku na mnogo provoda za male pare.
Zameniš sto maraka u krune i zlote – i car si, bato. I kod nas se za sto evra može dobro naludovati zato što je u Srbiji jeftino ono što je u Parizu skupo. Ali zato je – opet naša posebnost – skupo ono što je tamo jeftino: osnovne potrepštine, hrana i odeća. Može to izgledati kao zapadna propaganda, ali nije: tačno je. Pitam se nešto, da nema tu možda i politike? Hajde da računamo. Ako su nam benzin i hrana skuplji nego na zapadu, zašto su onda ovde cigarete tri-četiri puta jeftinije? I, ako je već Beograd svet, zašto cene u posleponoćnim lokalima nisu pet puta više kao u svetu? Da nisu ta permisivnost i širokogrudost – inače nesvojstvene ovdašnjoj politici – možda motivisane računicom onog Rimljanina – hleba (ako ima) i igara. Bio sam letos u Francuskoj. Popijem pivo u kafeu, račun: 6,50 evra. Posle, na sniženju, kupim odličnu košulju za 5,99 evra. Gunđaju i Francuzi, žale se na skupoću, ali piju. Ili idu u Beograd.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
