Brioni na Savi

Većina gradova na rekama pomalo liče jedan na drugi. Ono što Sremsku Mitrovicu nekako izdvaja od te „monotonije“ upravo je savska plaža za koju poznavaoci prilika kažu da je jedna od najlepših još iz vremena one stare velike države.
Mitrovica svoju plažu uređuje godinama i dodaje joj uvek ponešto što mali grad pretvara u varoš sa šarmom, u mesto koje ima šta da pokaže. Ovo ne čudi jer mitrovačka varoš ima korene koji sežu daleko u istoriju sve do Rimljana. Upravo na toj plaži, još u vreme kada je ona imala samo koju stotinu metara, šezdesetih godina prošlog veka podignut je restoran koji je nemaštovito nazvan baš po lokaciji na kojoj se nalazi – Plaža, ali koji je ambijentalno idealno bio „upakovan“. Mitrovčani nikada ovaj naziv nisu usvojili, jer kako je za to vreme ovo bio luksuzan objekat odmah su mu nadenuli ime – Brioni. Valjda im je enterijer ovog tada jedinog elitnijeg restorana u gradu ličio, ko zna iz kojeg razloga, na Titove Brione, mada u to vreme na pravim Brionima sigurno niko od Mitrovčana nije boravio. Tako je ovaj naziv koji nikada nije bio zvaničan ostao do dan-danas, iako je restoran na Savi menjao vlasnike.
Napravljen tih godina na stubovima sa dve sale i dve terase sa kojih „puca“ pogled na Mačvu bio je, a rekli bismo i ostao, omiljeno mesto okupljanja Mitrovčana. Plava i zelena sala ovog restorana bila je urađena sa plišanim tapacirungom na stolicama što je za to vreme bilo neobično, a po zidovima su bili mozaici koji su asocirali na slavnu rimsku prošlost ove varoši kada je Sirmijum bio prestonica Carstva.
Brioni su oduvek bili mesto dobrog provoda. I svi su govorili „Idemo na Brione“, nikada na Plažu, gde su se prvobitno, tokom sedamdesetih, održavale igranke, gde se slušao dobar džez, plesalo se i gde su zakazivani ljubavni sastanci za one sa dubljim džepom, a kasnije – kada su socijalistički drugovi počeli da izvode svoje poslovne partnere – poslovni ručkovi. Svi koji su tih godina navraćali u Mitrovicu išli su na Brione, tako da su oni postali i mesto za „ekskluzivni izlazak“ ne samo stanovnika s leve obale Save već i okoline, a bogami nisu se Mitrovčani postideili kada su im navraćali gosti iz Novog Sada ili Beograda.
Kasnije generacije osamdestih i devedesetih godina su obavezno ovde slavile rođendane, pravili žurke, da li maturske ili svatovske svejedno… Brioni su sedamdesetih godina ugostili i Tita. Oni koji pamte to vreme, kažu da je obezbeđenje bilo takvo da je na plaži bilo više policajaca nego građana.
Od prošle godine Brioni su prodati u paketu s ostalim ugostiteljskim objektima ovdašnjeg hotelsko-ugostiteljskog preduzeća. Novi vlasnici su renovirali obe sale, zastaklili terase, a od starog sjaja Briona zadržali samo delimično kamene mozaike po zidovima. Danas je to ugodan restoran uređen pomalo u minimalističkom stilu, elegantan i nema mu se baš šta mnogo zameriti. Jedino što su nove gazde promenile i ime, tako da su Brioni (koji to zvanično nikada nisu bili) postali restoran Probus. Naziv, naravno, asocira na rimskog cara koji je doneo prvi vinovu lozu u Fruškogorje. I opet ga niko tako ne zove. Ostadoše Brioni valjda zauvek.
Jedino će možda mlađe generacije koje ne pamte zbivanja iz prošlog veka, usvojiti ovaj nazaiv. Ako Probus opstane u sve većoj konkurenciji.