Ciljevi koje treba da dostigne jedan grad da bi se smatrao zdravim 1Foto: Pixabay/Picography

Zdravlje urbanih zajednica zadobija sve veći značaj kao koncept, imajući u vidu demografska kretanja na globalnom planu, kao i njihove projekcije za budućnost.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), preko 55 odsto svetske populacije već živi u gradovima, dok su očekivanja da će do 2050. godine taj udeo porasti na 68 odsto, navodi se na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Gradovi, kao mesta najveće koncentracije stanovništva nosiće i najveći deo drugih socijalnih aktivnosti, što daje mogućnost da se njihova budućnost planira i oblikuje prema izazovima za koje se očekuje da će preovladavati u vremenu koje dolazi.

Obeležavanje Dana zdravih gradova 20. maja 2021. godine, već tradicionalnom, zajedničkom inicijativom Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, Instituta za javno zdravlje Niš i Instituta za javno zdravlje Vojvodine, stavlja u fokus ona pitanja razvoja zdravih urbanih zajednica, koja će najsnažnije oblikovati budući život u njima.

Nejednaka razvijenost gradskih sredina u različitim krajevima sveta nameće potpuno drugačije probleme sa kojima se gradovi susreću. Veliki priliv stanovništva u primerima nekih gradova nije adekvatno ispraćen razvojem infrastrukture i drugih sadržaja, što za posledice može imati pojavu različitih efekata po zdravlje.

Dizajniranje urbanih zajednica koje podržavaju zdravlje prepoznato je kao ključan segment unapređenja uslova za postizanje češćeg upražnjavanja zdravih životnih stilova.

Prostor za unapređenje postoji nezavisno od prihoda posmatrane zemlje – u bogatijim društvima, gde po pravilu nailazimo na bolje planiranje urbanog života, primećuje se porast hroničnih nezaraznih bolesti, a jedan od odgovora na ovu situaciju može biti i drugačiji pristup u organizovanju pojedinih elemenata gradskog života.

Sa druge strane, u zemljama sa niskim prihodima česti su primeri neadekvatnog urbanog planiranja, koji mogu otežati kontrolu nezaraznih, ali i suzbijanje zaraznih bolesti.

Aktivna okruženja, kao jedan od uspešnih primera ujedinjavanja rešenja urbanog planiranja i zdravstvenih ciljeva, mogu podstaći stanovnike na dodatnu fizičku aktivnost, bez obzira na stepen njihove lične zainteresovanosti za sport ili dostupnost specifičnih sadržaja.

Suština uspeha ovog koncepta leži u ugrađivanju elemenata aktivnog življenja u svakodnevne rutine – okruženja koja čine više fizičke aktivnosti dobrim izborom u poređenju sa npr. korišćenjem sopstvenog vozila, podstaći će više građana da veći broj svakodnevnih obaveza obavljaju uz dobre navike aktivnog življenja.

Ciljevi koje treba da dostigne jedan grad da bi se smatrao zdravim 2
Foto: Pixabay/Avi_acl

Strategija za unapređenje fizičke aktivnosti u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije 2016-2025, navodi kao jedan od važnih elemenata obezbeđivanje okruženja koje podržava fizičku aktivnost, kroz izgradnju dostupnih i privlačnih javnih prostora i kvalitetne infrastrukture.

Jedan od ciljeva strategije ističe važnost povećanja atraktivnosti i opravdanosti pešačenja i korišćenja bicikala, nasuprot upotrebi sopstvenog vozila, a što mora uključiti čitav niz preduslova za kvalitetno ispunjenje: unapređenje bezbednosti u saobraćaju, povećanje upotrebe javnog prevoza, inovativne mere za podsticanje upotrebe bicikala, promene u određenim poreskim stopama i cenama usluga itd. Posebna važnost pridaje se unapređenju uslova za fizičku aktivnost osetljivih socijalnih grupa, poput starije populacije i stanovništa nižeg socioekonomskog statusa.

Jedan od aspekata ovog problema jeste i povećanje fizičke aktivnosti u grupi radno aktivnog gradskog stanovništva. Provođenje većine fiziološki najaktivnijeg dela dana na poslu predstavlja poseban izazov, imajući u vidu neujednačenost ličnih afiniteta prema fizičkoj aktivnosti. Kako bi ova populacija postigla preporučen nivo fizičke aktivnosti, adekvatni uslovi u gradskoj sredini mogu biti od presudne važnosti.

Obezbeđivanje mogućnosti putovanja do i povratka sa posla pešačenjem ili biciklom, pretpostavlja postojanje kvalitetne i bezbedne gradske infrastrukture. Bolja dostupnost prostora za rekreaciju može povećati broj korisnika u časovima nakon završetka radnog dana.

Sa druge strane, primeri iz sveta govore da podrška poslodavaca takođe može biti značajna – fleksibilno radno vreme ili obezbeđivanje uslova za aktivno provođenje radne pauze doprinose ukupnom uspehu u stvaranju aktivnih okruženja.

Ipak, jedinstveno pravilo za uspeh na ovom polju ne postoji, kao što ni problemi gradskih sredina nisu jedinstveni. Bliska saradnja različitih činilaca zajednice može obezbediti trajnost i prihvaćenost novih rešenja, uz njihovo aktivno unapređivanje i promociju.

Koncept zdravog grada

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naglašava da je, kada razmišljamo o konceptu zdravog grada, važnost procesa putem kojih težimo da postignemo određene ciljeve u zdravlju, veća od važnosti dostizanja samih krajnjih ishoda.

Ukoliko u određenom gradu postoji svest o značaju zdravlja, kao i aktivni procesi koji teže da određene ciljeve u zdravlju ostvare, trenutno zdravstveno stanje posmatrane zajednice ne mora biti ključan činilac u odlučivanju da li je grad u celini „zdrav“.

Ciljevi koje treba da dostigne jedan grad da bi se smatrao zdravim 3
Foto: Pixabay/Cuncon

Čak ni dostizanje ciljeva iskazanih u određenim zdravstvenim parametrima ne može biti pouzdan pokazatelj da li su jedan određen grad ili zajednica „zdravi“.

Zdravim gradom se smatra zajednica koja neprekidno radi na stvaranju i unapređenju fizičkog i socijalnog okruženja, kao i na uvećanju onih resursa koji omogućavaju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih potreba i maksimalnom razvitku ličnih potencijala.

Posvećenost zdravlju i organizovani napori na ostvarenju ideala zdravog grada, zahtevi su koji se stavljaju pred one koji žele da svoju zajednicu u kojoj žive učine zdravom.

Koji su osnovni ciljevi koje treba da dostigne jedan zdrav grad?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi niz dostignuća, čijem ostvarenju treba da teži jedan zdrav grad:

– čisto, bezbedno i kvalitetno fizičko okruženje (npr. objekti za stanovanje)

– negovanje ekosistema koji je stabilan u sadašnjosti, i dugoročno održiv

– snažna zajednica, u kojoj se baštine odnosi međusobnog uvažavanja i podrške

– visok stepen uključenosti i nadzora od strane građana u procesima donošenja odluka koje utiču na njihove živote, zdravlje i blagostanje

– obezbeđivanje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, bezbednost, stanovanje, prihodi itd.) za sve stanovnike grada

– dostupnost raznih resursa i raznolikih iskustava, sa mogućnostima široke ponude kontakata, interakcije i komunikacije

– raznovrsna, vitalna i inovativna ekonomija

– povezanost sa prošlošću grada, kroz vezu sa njegovim kulturnim nasleđem, kao i sa drugim zajednicama i pojedincima

– dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita

– dobro zdravlje zajednice (visoke vrednosti pokazatelja zdravlja i niske vrednosti pokazatelja oboljevanja)

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Ciljevi koje treba da dostigne jedan grad da bi se smatrao zdravim”

  1. Najbolje bi bilo gradove praviti gradeci zgrade ne u visinu vec u sirinu tako bi se napustilo praznjenje sela i sela bi i dalje postojala ali sve blize i blize i gradovima , vec sada blizu sela graditi velike fabrike a gradove graditi i priblizavati tim velikim fabrikama . Isto kao velike fabrike ali i ne samo velike vec i manje zatim treba graditi zdravstvene komplekse sto blize za sada selima a sto dalje od grada ali sa dobrim prilazom autobuskih, zeleznickih linija koje funkcionisu kao svajcarski sat .
    Sta ce ogromna zdravstveni kompkes u centru grada i to na brdu bez dobrih linija do ispred ulaza u centar , bez parkinga , zasto da bi lekari koji stanuju u blizini dolazili peske na posao a bolesnici da se snalaze uz uzbrdice, nizbrdice, bez mesta za parkiranje, i slicnog, uostalom zdravstveni centri u centru grada doprinose zagadjenju centra grada , pogledati samo parkinge ispred i one koji kruze automobilima jer nema mesta za parkiranje .

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.