Da li se Minojci pojavljuju u Homerovoj „Odiseji“? Mit, moreplovci i tragovi jedne nestale civilizacije

Zbog ove vremenske i prostorne bliskosti, neki istraživači veruju da se tragovi Minojaca mogu pronaći i u ovom slavnom epu koji je napisao Homer.

Ali – da li je to zaista tako?

Krit u „Odiseji“: „Devetdeset gradova i jedan jezik koji se prepliće s drugim“

Najdirektnije pominjanje Minojaca u „Odiseji“ dolazi u trenutku kada Homer opisuje ostrvo Krit. On navodi da je to „bogata zemlja u vinskom moru“, sa čak 90 gradova, gde žive različiti narodi – među njima i „velikodušni Eteokrićani“, što doslovno znači „pravi Krićani“.

Grci su ih smatrali starosedeocima ostrva, a prema savremenim tumačenjima, upravo su Eteokrićani najverovatnije bili Minojci, piše Greekreporter.

Ovu tezu podržava i arheologija – u istočnom delu Krita, kod mesta Praisos, pronađeni su natpisi na eteokrićanskom jeziku, a veruje se da su ti tragovi zapravo ostaci minojske kulture koja je preživela i u gvozdenom dobu.

Da li su Minojci zapravo Feačani?

Još jedna teorija tvrdi da se Minojci možda kriju iza legendarnog naroda Feačana – poslednjih domaćina Odiseja pre njegovog povratka kući.

Feačani su opisani kao bogat i sofisticiran narod, sjajnih moreplovaca, s raskošnim palatama, vrtovima i brodovima koji su mogli da plove gotovo sami. Njihova ljubav prema muzici i igri, kao i snažan društveni položaj žena, dodatno podsećaju na ono što znamo o Minojcima.

Ipak, ova teorija ima svoje slabosti – Homer navodi da se Feačani nalaze na ostrvu Šerija, koje se često poistovećuje sa savremenim Krfom.

Neki istoričari nagađaju da je možda postojala minojska kolonija na Krfu, s obzirom na to da se tamo pominje antičko ime „Minoa“. Međutim, nema čvrstih arheoloških dokaza da su Minojci ikada imali uporište na tom ostrvu.

Polifemovo ostrvo – još jedan trag?

Zanimljivu teoriju izneo je istoričar i istraživač Tim Severin u knjizi Putovanje Uliksa, gde je predložio da ostrvo Kiklopa Polifema zapravo nije Sicilija, već Krit. On je primetio da su mnoga minojska naselja krajem bronzanog doba napuštena, a stanovnici se možda povukli u pećine i prešli na jednostavniji način života.

U „Odiseji“, opisan je narod koji ne obrađuje zemlju, ali im i dalje rađa žito, ječam i vinova loza – možda kao pesnička slika napuštenih minojskih polja koja i dalje rađaju. Ipak, i ova teorija zavisi od pretpostavke da je „Odiseja“ zaista smeštena u bronzano doba, što mnogi savremeni naučnici osporavaju.

Zaključak: Minojci – senka u epu?

Iako je veza između Minojaca i „Odiseje“ intrigantna, većina naučnika danas smatra da Homerovo delo ipak više odslikava vreme gvozdenog nego bronzanog doba. Pa ipak, jedno ostaje gotovo sigurno – kada Homer piše o Eteokrićanima, piše i o Minojcima. A možda, dok se još jednom vraćamo uz stihove „Odiseje“, tragovi ove veličanstvene civilizacije i dalje, poput vetra, šapuću između redova.