Sa blistavom akademskom karijerom pred sobom, jedna fatalna medicinska dijagnoza survala je mladog naučnika u duboko očajanje. Ta prerano preteća smrt ga je navela na posebno zajedništvo sa grčkim junakom Ahilom.
Obojica stoje u cvetu mladosti i obojica moraju iskusiti da se slepa sudbina ne interesuje samo za nade, planove i želje. Konfrontacija sa Ahilom kao u nekakvom hiljadugodišnjem ogledalu postaće za Jonasa Gretlajna egzistencijalni opit.
Tako je nastala knjiga -Moja godina sa Ahilom: Ilijada, smrt i život (C. H. Beck Verlag, Minhen 2022) koja se opire definisanom žanrovskom određenju – lična pripovest, briljantna interpretacija Homera i jedan duboki refleksivni prodor u osnovna pitanjaconditio humana.
Srdžba, osvetoljubivost i nasilje – to su Ahilove osobine kod Homera. Jedna figura u dubokom očaju u potrazi za utehom i orijentacijom postaje za autora paradigma egzistencijalne bliskosti. Tako je nastala još dosad nepostojeća lektiraIlijade sa velikim suštastvenim pitanjima koje Gretlajn, sa sudbinskom ozbiljnošću svoje situacije i sa prodornom otvorenošću i iskrenošću, postavlja svojim čitaocima i čitavom svetu.
Ali ona otvaraju i duboko razumevanjeIlijade kao jedne, do danas, relevantne refleksije o bliskosti ljudskog života ili refleksije o neizbežnosti sopstvene smrti. Klasični filolog, Jonas Gretlajn je kao dvadesetosedmogodišnjak oboleo od kancera i od tada ćedrugim očima čitati HomerovuIlijadu. Kad mu je bila 29. godina Gretlajn je dobio poziv saUniverziteta u Hajdelbergu na mesto šefa katedre za klasičnu filologiju. Njoj je prethodila očaravajuća akademska karijera bez presedana: promocija u 25. godini, habilitacija u 27. godini.
Gretlajn osvetljava „najjačeg Ahajca“ svojom interpretacijom u sasvim novoj svetlosti: „Srž Ahilovog junaštva je prihvatanje smrti“. Ahilovo ophođenje za Gretlajna pokazuje da ovaj junak gleda sopstvenu krhkost i smrtnost direktno u oči i takvim, drugačijim pogledom na život spoznaje da materijalne stvari ne znače ništa, kao što to svedoči njegovo odbijanje štedrih darova koje mu Agamemnonovi poslanici donose.
On ne vidi u smrti ništa herojsko, kako u sopstvenoj, tako i u smrti drugih. Ahil, u Gretlajnovom tumačenju prihvata svu krhkost ljudskog bivstva bez ikakvih ograničenja. Svoju interpretaciju Gretlajn fundira na primerima ekskursa u istoriju filozofije. U njoj Hajdegeru pripada centralna uloga po kojoj je Ahil „junak na smrt“. Ovakvo tumačenje je fascinirajuće, ali ipak pada teško da se ovaj ratoborni polubog, koji svesno između dugog, srećnog života bez slave i jednog kratkog, ali slavom ispunjenog života, može da bira – uzme kao načelni primer za ljudsku egzistenciju.
Ova knjiga je grandiozna spoj autobiografske pripovetke, interpretacije Homera i filozofskog eseja. Ovakav egzistencijalni spoj života i znanja je singularni fenomen, te ovu Gretlajnovu knjigu valja čitati kao jedinstveno subjektivno saznanje koje je isui generis ključ razumevanja Ahila i Homera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
