Dehidratacija zimi može imati ozbiljne posledice: Evo koliko vode treba da pijete svakog dana

Održavanje odgovarajuće hidratacije tokom zimskih meseci može biti iznenađujuće teško, no stručnjaci ističu da je jednako važno – ako ne i važnije – nego leti, piše N1.hr.

Jadira Santiago Banuelos, klinička docentica i praktičarka porodične medicine na Univerzitetu Purdue, kaže da hidratacija ima ključnu ulogu u svemu, od zdravlja kože do imuniteta kada temperature padnu, piše Euronews.

„Kada smo iznutra dobro hidrirani, bolje je hidrirana i naša koža, što pomaže kod suvoće“, rekla je Banuelos. „Takođe pomaže u podmazivanju zglobova, što nam je i te kako važno dok, recimo, čistimo sneg.“

Hidratacija doprinosi i boljem imunitetu tokom sezone prehlada i gripa. „Pomaže u održavanju vlažnog sloja sluzokože koji sprečava prodor virusa i bakterija tokom zime“, dodala je.

Zašto se zimska dehidratacija lako zanemaruje

Banuelos ističe da ljudi često podcenjuju rizik od dehidratacije tokom hladnijih meseci.

„Zimu obično ne povezujemo s dehidracijom, pa u tim mesecima ne razmišljamo aktivno o tome pijemo li dovoljno vode“, objasnila je.

Isto tako, prirodni osećaj žeđi slabi. „Naši receptori za žeđ zapravo se smanjuju za oko 40 posto“, rekla je Banuelos, što znači da ljudi mogu već biti dehidrirani kada osete žeđ.

Hladno vreme doprinosi i na manje očite načine. Suvi vazduh izvlači vlagu iz kože, ljudi zimi češće mokre, a znojenje se i dalje događa – iako je manje primetno.

„I dalje se znojimo, ali to često ne primećujemo jer znoj u hladnoći brže isparava“, dodala je.

Koji su zdravstveni rizici dehidratacije?

Prema Banuelos, dehidratacija može uzrokovati niz simptoma, zavisno od težine, uključujući vrtoglavicu, suvu kožu, ispucale usne, osećaj slabosti i moždane magle, kao i umor.

Dugotrajnija dehidratacija može biti znatno ozbiljnija. „Može povećati rizik od težih posledica, uključujući probleme s bubrezima, poput otkazivanja bubrega i povećanog rizika od kamena u bubregu.“

Koliko vam vode zapravo treba?

Često spominjana preporuka da treba piti osam čaša vode dnevno možda nije dovoljna za sve.

„Muškarcima je obično potrebno više – oko 13 čaša ili 104 unce (otprilike tri litre) vode dnevno“, rekla je Banuelos. „Ženama je u proseku potrebno oko devet čaša ili 72 unce (otprilike dvije litre) dnevno.“

Potrebe se mogu povećati tokom trudnoće ili dojenja, kada ženama može biti potrebna količina vode slična onoj koja je potrebna muškarcima.