DNK studija žene od 117 godina otkriva tajne dugovečnosti

Studija DNK Marije Branjas pokazuje da izuzetno napredna starost i dobro zdravlje nisu nužno suprotstavljeni pojmovi. Kombinacija povoljnih genetskih faktora, zdravog načina života i ishrane, kao i socijalne povezanosti, igra ključnu ulogu u dugovečnosti.

Lekcije iz Plavih zona i iskustva supercentenara mogu nam pomoći da razumemo kako prilagoditi svakodnevne navike i okruženje za zdraviji i duži život.

Genetski “mlada” DNK

Detaljna zdravstvena analiza Marije Branjas sugeriše da je jedan od razloga njenog dugog života bio izuzetno mlad genom. Neki od njenih retkih genetskih varijanti povezani su sa dugovečnošću, funkcijom imunog sistema i zdravljem srca i mozga.

Naučnici iz Španije ističu da ovi nalazi mogu “pružiti novi pogled na biologiju ljudskog starenja, ukazati na biomarkere za zdravo starenje i potencijalne strategije za povećanje životnog veka.” Rezultati su zasnovani na uzorcima krvi, pljuvačke, urina i stolice koje je Branjas dobrovoljno dala pre svoje smrti 2024. godine, kada je bila najstarija živa osoba na svetu.

Istraživači sa Instituta za leukemiju Hoze Kareras u Barseloni ističu da su njene ćelije “ponašale se” znatno mlađe od njenog hronološkog uzrasta, što je možda ključno za njenu dugovečnost. Marija je premašila prosečnu očekivanu životnu dob žena u Kataloniji za više od 30 godina, piše Science Alert.

Zdravlje izuzetno dugo očuvano

U svojoj dubokoj starosti, Branjas je imala izuzetno dobro opšte zdravstveno stanje, sa odličnim kardiovaskularnim zdravljem i vrlo niskim nivoom upala. Iako je imala više od 110 godina, njen imuni sistem i mikrobiom creva pokazivali su karakteristike mnogo mlađih osoba. Pored toga, imala je veoma nizak nivo “lošeg” holesterola i triglicerida, dok je “dobri” holesterol bio izuzetno visok.

Ovi faktori mogu objasniti njeno izuzetno zdravlje i rekordnu dugovečnost. Naučnici, predvođeni epigenetičarima Elojom Santos-Puholom i Aleiks Noguerom-Kastelom, ističu: “Ekstreman ljudski životni vek kod supercentenara predstavlja paradoks: uprkos poodmakloj starosti, oni zadržavaju relativno dobro zdravlje.”

Genetika i životni stil

Marija je vodila mentalno, socijalno i fizički aktivan život, ali je, kako kažu istraživači, imala i sreće u genetici. Iako je mediteranska ishrana, bogata jogurtom i svežim povrćem, mogla igrati ulogu, ekstremna dugovečnost verovatno zavisi od kombinacije genetskih i životnih faktora.

Zanimljivo je da su naučnici primetili “ogromno trošenje” telomera – zaštitnih kapica na krajevima hromozoma. Kraći telomeri su obično povezani sa većim rizikom od smrti, ali kod najstarijih starih, oni nisu pouzdan biomarker starenja. Naprotiv, kraći telomeri mogli su Mariji pomoći da se telo brani od proliferacije raka.

Pouke iz Plavih zona

Iako se studija bazira na jednoj osobi, uočene lekcije potvrđuju trendove iz tzv. Plavih zona – regija sveta sa najviše dugovečnih ljudi, kao što su Sardinija u Italiji, Okinava u Japanu i Nicoya u Kostariki. Ljudi u ovim zonama kombinuju aktivan način života, društvenu povezanost, umerenu ishranu i pozitivne navike, što zajedno sa povoljnim genetskim faktorima značajno povećava šanse za dug i zdrav život.

Poput Marije Branjas, stanovnici Plavih zona često imaju aktivan društveni život, mediteransku ili biljnim baziranu ishranu i svakodnevnu fizičku aktivnost, što utiče na očuvanje kardiovaskularnog zdravlja, smanjenje upala i dugovečnost.