Dom duhovnika i junaka

Istorijski podaci i svedočanstva o nastanku Moravičkog manastira, s hramom posvećenim arhangelu Gavrilu, veoma su oskudni. Ne zna se tačno ni kada je nastao, ni ko je osnivač prve svetinje na ovom mestu. Ali, „zapisi“ u narodnom sećanju veoma su bogati i raznoliki.
Predanje kaže da je u davna vremena ovuda hodio izvesni vojvoda Repa (ili Rapa). Bio je veoma mudar i hrabar i bolovao od nepoznate bolesti, koja je ostavila vidljive tragove na njegovom licu. Jednoga dana zaspao je pored izvora koji se tu nalazio i u snu mu bi rečeno da se tom vodom umije i okupa, pa će tako biti izlečen. Tako je i bilo. Iz zahvalnosti Bogu i celitelnoj vodi, vojvoda dade da se sazidaju crkva i konaci, a manastiru pokloni sela i imanja. I tako nastade manastir Moravci, nazvan prema imenu sela u kome se nalazi. Predanja su se kasnije proširivala, pa je vojvoda Repa poistovećen s kraljem Urošem Prvim Hrapavim, koji je vladao u trinaestom veku i koji je svoj nadimak dobio po ožiljcima na licu. Dugo je Moravički manastir bio jedan od bogatijih u ovim krajevima. Sve do 18. veka, kada su ga Turci do temelja srušili. Zapusteo je manastir, a veliki zemljišni posedi pored reke Ljig zarasli u korov. Godine 1798. jeromonah Gerasim Georgijević, koga je narod od milošte zvao Hadži-Đera, počeo je, uz pomoć seoskog kneza Nikole i naroda ovog i okolnih sela, da obnavlja manastir. Podignuta je nova crkva brvnara, a od preostalog materijala manastirskih ruševina sazidani su konaci za monahe. Tako je počeo novi život stare svetinje. U njemu su se okupljali duhovnici i ratnici, ugledni ljudi i narodne vođe. Radila je u njemu i škola, sve dok je nije razrušila zalutala granata tokom Kolubarske bitke.
Dalja sudbina i istorija ovog manastira vezana je za ime duhovnika, narodnog vođe i tribuna Gerasima hadži-Đere Georgijevića, rodom iz Gornje Crnuće. Mudar i vešt, sposoban da vodi narod i narodne poslove, da piše knjige i rastapa zlato, da sjetuje raju i bori se rečima kao sabljom – smetao je Turcima, koji su znali da je on jedan od srpskih vođa koje pripremaju ustanak. Kada je počela seča knezova i kada su Turci njegovog sabrata hadži-Ruvima na prevaru doveli u Beograd i pogubili, znao je da će doći i po njega. Čekao ih je u svom manastiru. Posekli su ga za vreme jutarnje službe, pred oltarom, dok se molio Bogu i blagosiljao narod.
Govori se da je njegova pogibija najviše pogodila Karađorđa, koji je pre svakog boja „uvraćao u kečerski kraj, da se posavetuje sa hadži-Đerom i od njega primi blagoslov za svoje naume“. Vele da je tokom ustaničkih bitaka govorio da je hadži-Đera uvek s njima i da se raduje njihovim pobedama.
I drugi srpski poglavari dolazili su u Moravički manastir, tražeći savet, molitvu, dogovor, skrovište, reč ohrabrenja. Knez Miloš je u Moravcima održao skupštinu srpskih knezova, posle koje su krenuli na Čačak i do nogu potukli Turke. Pored braće, Jevrema i Jovana, bio je sa njim i Lazar Mutap, koji je sahranjen u manastiru Vujan, kod Gornjeg Milanovca.
Oko 1835. manastir Moravci pretvoren je u parohijsku crkvu, a na mestu stare crkve brvnare, podignuta je nova, od kamena. Posle samo tridesetak godina, zbog loše izvedenih radova i ova crkva je srušena i umesto nje podignuta nova (1858), koja i danas postoji. To je jednobrodna građevina, s baroknim zvonikom, zidana od cigle i kamena. Novi ikonostas postavljen je 1939. Na njemu je oslikano 27 ikona, koje je uradio protosinđel Nikodim Brkić. Predanje govori da su se ovde nalazile i mošti apostola Tome koje je hadži-Đera doneo s pokloničkog putovanja u Svetu zemlju.
Danas pored crkve Moravičkog manastira prolazi asfaltni put od Beograda prema Čačku, a kao simbol nekadašnje riznice učenosti i pismenosti ovog kraja, stoji Osnovna škola sela Moravci.