Droga se može izbrisati iz sećanja

Dr Vorobjev podseća da su zavisnici od droge veoma opasni za društvo, jer za godinu dana mogu da za sobom, u ponor narkomanije, povuku i desetoro ljudi. I zato su, kaže poznati stručnjak, na njegovoj klinici objedinjene, s jedne strane, metode koje postoje u celom svetu, a, s druge, one koje postoje ovde.

Prema njegovim rečima, lečenje podrazumeva boravak tokom dve ili tri nedelje u bolnici i, ako postoji mogućnost, boravak u rehabilitacionom centru tokom tri do četiri meseca, odnosno učešće u rehabilitacionom procesu nakon bolnice. Metode koje primenjuju u klinici Vorobjev, nisu u suprotnosti sa drugim metodama lečenja, ali mogu biti alternativa za one ljude koji nisu uspeli sa supstitucionalnom terapijom ili programom „Anonimni alkoholičari i narkomani“.

U bolnici Vorobjev lečenje se odvija u fazama.

– Prva faza jeste otklanjanje apstinencijalnog sindroma, odnosno „skidanje“ osobe sa narkotika, a koja po pravilu traje pet do sedam dana u bolnici. To, sa manjom ili većom uspešnošću, rade i druge specijalizovane klinike. Ključna je druga faza lečenja. Ono što nas odvaja od svih drugih institucija koje se bave ovim poslom, to je što omogućavamo da se želja, potreba za drogom izbaci iz glave, odnosno, da se otkloni ta „manijakalna“ želja, žudnja za upotrebom droge. Treća faza u lečenju je resocijalizacija, priprema pacijenta osobe za normalan način života i komunikaciju sa drugim ljudima – ističe naš sagovornik.

Dr Vorobjev podseća na problem kada se, po završetku lečenja, osoba vrati u staru sredinu, gde je očekuje staro, problematično društvo koje, naravno, očekuje se da ce ponovo početi da izdvaja novac za nabavku narkotika.

„Po pravilu“ se, kaže Vorobjev, počinje sa marihuanom, a potom prelazi na neku „težu“ drogu: ekstazi, kokain, spid, heroin. Obično prođe dve tri godine pre nego što roditelj uoči promene kod svog deteta koje je poseglo za drogom – bilo da su to promene u ponašanju ili upadanje u kriminal, ili nešto treće.

– Mi dajemo šansu osobi koja je upala u zamku zavisnosti, a najvažnije je da ljudi znaju kome da se obrate za pomoć. U beogradsku kliniku dolaze nam ljudi iz celog sveta koji su lečeni u drugim ustanovama, leče se svi oblici zavisnosti – od narkotika, alkohola, nekih vrsta lekova, kocke…

Po završenom lečenju, pacijenti se prate i dalje, dolaze na kontrole. U terapiji se daju i blokade, pacijenti dobijaju i suportativnu (podržavajuću) terapiju, a to im omogućava da nastave normalan život. Trenutno u beogradskoj klinici ima pacijenata iz Švajcarske, Italije, Nemačke, Austrije, čak i Rusije. Mnogi pacijenti iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) došli bi ovde na lečenje, ali zbog problema sa viznim režimom u Srbiji, odlaze na lečenje u Rusiju gde tog problema nema.

– Ovo je najteža vrsta posla, jer se radi o psihički bolesnim ljudima. Mnogi od njih upali su i u kriminal, mnogi imaju uništen nervni sistem, psihu, i zbog toga se svakom pacijentu pristupa individualno i uspostavlja trajni odnos koji traje godinama. Izlečen pacijent vraća se u društvo i takođe savetuje drugim ljudima da dođu kod nas – ističe dr Vorobjev.

Komplikovani, teži slučajevi, upućuju se na lečenje u Rusiju, zato što, kako kaže, tamo ima mnogo više mogućnosti, budući da je dozvoljeno više metoda. Primenjuje se magnetna stimulacija mozga, terapija gasom ksenonom, matične ćelije u regeneraciji mozga, kao i najefikasnija metoda za metaboličku potporu rada mozga. Naš sagovornik ukazuje da je reč o najsavremenijim metodama koje daju mogućnost osobi da preživi i – da se izleči.

– Koristimo i terapiju gasom ksenonom, terapiju metaboličkom terapijom za mozak, koja je veoma važna jer normalizuje stanje pacijenta – ponašanje se koriguje, osoba se vraća normalnom načinu života, postaje komunikativnija u odnosu sa članovima porodice, vraća joj se mogućnost da normalno radi – kaže Vorobjev.

Čitaocima Danasa dr Vorobjev je poručio da ne čekaju da se problem zavisnosti „razvije“, već se on može na vreme zaustaviti. Pritom, nije najvažniji sam problem narkomanije, već rešenje tog problema.

Govoreći o razmerama pošasti narkomanije, dr Vorobjev ističe da u Rusiji svakog dana 90 ljudi umre od narkotika. Godišnje se u toj zemlji potroši 80 tona heroina, a prema zvaničnoj statistici ima oko dva i po miliona narkomana. Nezvanično, ima ih bar četiri puta više. Isto tako je alarmantna i statistika alkoholizma: u Rusiji ima 15 do 20 miliona alkoholičara i to predstavlja ozbiljan problem za državu. Dr Vorobjev smatra da je slična statistika, po glavi stanovnika, i u Srbiji, kao i da je najozbiljniji problem heroinske zavisnosti.

Nisu sva rešenja dobra

Dr Vorobjev navodi primere pacijenata iz Austrije, Makedonije, Kanade koji govore da su se obraćali za pomoć doktorima u svojoj zemlji, ali se lečenje svodilo na zamenu heroina metadonom ili morfijum-sulfatom, što znači da se jedan narkotik zamenjuje drugom vrstom narkotika – medicinskom. Zato su počeli da traže alternativno rešenje. Postoji još jedan pristup problemu, Instituta Minesota, koji se zove „12 koraka“, kada pacijent posećuje sastanke i zajedno sa istim takvim zavisnicima se bori sa ovim problemom. Ali, taj način zahteva disciplinu i strpljenje, što nema svaki čovek. Zbog toga mnogi prekidaju ovaj proces i efikasnost ovih tretmana nije toliko velika.

Ko je dr Vorobjev

Dr Nikolaj Vasiljevič Vorobjev poznat je i priznat i van granica Ruske Federacije u oblasti odvikavanja od narkotika, odnosno bolesti zavisnosti. Kao konsultant, uključen je u rad ruskog državnog Saveta za borbu protiv narkomanije. Više od 25 godina posvetio je tom poslu, osmislio je i sopstvenu unikatnu metodu lečenja, osnovao klinike u Rusiji, Srbiji, Meksiku, a bolnicu uskoro otvara u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.