Beč na prelazu iz XIX u XX vek, kao i renesansna Firenca, smatra se draguljem evropske kulture, a to vreme, koje se pominje s nostalgijom, bilo je i vreme Frojda.
Posetili smo Frojdov muzej – staru, elegantnu, devetnaestovekovnu kuću u Berggasse 19, koja je istovremeno bila njegov dom i psihijatrijska ordinacija. Frojd je u njoj živeo čitavih četrdeset sedam godina, napisavši tu dobar deo svojih spisa.
Sve je odisalo duhom oca psihoanalize, koji kao da samo što se nije vratio iz obližnjeg kafea. Lako ga je zamisliti kako se gega kroz prostorije kuće, kako zatim pali cigaru (pušio ih je po dvadeset dnevno) i seda u svoju kožnu radnu stolicu. Tu su njegov štap i šešir, putna torba s inicijalima S. F, kao i brojne fotografije, pisma i knjige.
Doduše, nedostaje najčuveniji kauč na svetu, na kojem su ljudi satima kontinuirano ležali, dok je doktor za dušu strpljivo slušao ispovesti o njihovim snovima i strahovima. Nisu tu ni brojne skulpture koje je tokom života, skoro opsesivno, skupljao ovaj arheolog ljudske duše. Posle Anšlusa 1938. godine jedva je izvukao živu glavu i emigrirao u London, gde je umro godinu dana kasnije. Predstavljeni su ti poslednji dani Frojdovog boravka u Beču – nacisti kako spaljuju knjige i obeležavaju njegovu kuću kao jevrejsku. Pored stalne postavke, bila je otvorena i posebna izložba pod nazivom „Eros & Tanatos“, na kojoj su bili predstavljeni radovi od Direra do Klimta, koji na određeni način ilustruju Frojdove ideje. Kroz ova umetnička dela se uočava borba nagona života i smrti. Prepliću se strast i destrukcija; eros, rat, narcizam i samouništenje, jer je za Frojda i destruktivni nagon sastavni deo ljubavi. Time je promenio naše viđenje psihologije ljubavi i seksualnog života. Baveći se pitanjima čovekove ličnosti i sudbine, Frojd nam je poručio da prihvatimo princip realnosti, a ne princip zadovoljstva, tj. redukciju na logiku potrošnje i hedonističku hiperinvesticiju u Ja.
Vratili smo se u „normalu“ svakodnevice. Šetajući centralnim delom grada, svratili smo u poznati hotel Zaher. Osećaj: francjozefovski, nedostajali su nam samo njegovi brkovi i zulufi. Smesta smo se utopili u hedonizmu i zaboravili sva ontološka pitanja. Uz bečku „zaher“ tortu, pratili smo pogledom lep svet koji je prolazio. Quo vadis? Eh, šta bi danas, za ovaj naš svet, rekao dr Sigmund Frojd?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
