Međunarodni tim istraživača imenovao je novu vrstu fosilnog čoveka – Homo bodoensis, a jedan od glavnih autora je srpski naučnik Predrag Radović, asistent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
– Fosilni ostaci ljudi koji potiču iz srednjeg dela pleistocenske epohe, koji je trajao između 770.000 i 130.000 godina pre sadašnjosti, jako se teško taksonomski klasifikuju, a s obzirom da je ovaj period ključan za formiranje kasnijih vrsta ljudi, kao što su neandertalci, denisovci i anatomski moderni ljudi, značajno je što bolje definisati karakteristike određenih vrsta – rekao je Predrag Radović za Danas.
Radović objašnjava da se „dugo godina primećuju različiti autoriteti i razne stvari koje ne valjaju u samom pristupu klasifikaciji i razumevanju evolucione istorije naše grane života tokom srednjeg pleistocena“.
– Dosta smo razmišljali o tom problemu i rešili da ponudimo jedno od rešenja. To rešenje bi bilo sledeće, da se upotreba problematičnih taksona Homo heidelbergensis i Homo rhodesiensis diskontinuira, odnosno da se njihova upotreba više ne praktikuje u paleoantropologiji. Takođe, uveli smo novu vrstu Homo bodoensis, koja se specifično odnosi na srednjopleistocenske ostatke ljudi sa prostora Afrike. Problematična vrsta Homo heidelbergensis, definisan još davne 1908. godine, „oživljena“ je tokom 1980-ih, ali su različiti naučnici shvatili ovu vrstu na različite načine. To je dovelo do situacije da kada kažemo „Homo heidelbergensis“ svako u glavi ima različitu koncepciju. Prema jednoj interpretaciji, Homo heidelbergensis je poslednji zajednički predak modernog čoveka, neandertalaca i denisovaca, tri glavne grupe hominina kasnijeg dela pleistocenske epohe. Prema drugoj on je direktni predak neandertalaca i nema nikakve veze sa poreklom modernog čoveka. S obzirom da vlada prava konfuzija oko značenja ovog taksona, shvatili smo da je praktično beskoristan, jer ne omogućuje jasnu komunikaciju među naučnicima. Drugi takson Homo rhodesiensis problematičan je iz istog razloga, definisan je davne 1921. godine i vremenom je promenio niz značenja. Pored toga, i samo ime „rhodesiensis“ je upitno, jer se vezuje za provinciju tadašnje britanske kolonije – Severnu Rodeziju, koja je nazvana po Sesilu Roudsu, problematičnoj istorijskoj figuri koja je nanosila mnogo zla kolonijalnim delovanjem na prostoru Afrike. Stoga nije zgodno da se predak čoveka naziva po osobi koja je bila rasista i vršila zločine – ukazao je Radović.
Predrag Radović je kao važno istakao razumevanje pojma vrste i šta taj pojam označava u paleontologiji.
– Postoji takozvani biološki koncept vrste koji implicira na organizme koji se polno razmnožavaju, i sugeriše da su pripadnici populacije ista vrsta ukoliko razmnožavanjem daju plodno potomstvo (ukrštanjem magarca i konja dobija se mazga koja je sterilna, što znači da oni nisu ista vrsta). Međutim genetičke analize pokazuju da su se kasnije grupe hominina, moderan čovek, neandertalci, denisovci, međusobno ukrštali i davali plodno potomstvo. Neko bi mogao reći da je to jedna ista biološka vrsta, ali je paleontologiji teško identifikovati biološke vrste jer najčešće nemamo mogućnost da proverimo da li su mogli da razmenjuju međusobno gene ili ne. Previše je vremena proteklo, tako da se DNK degradirao i ne možemo vršiti genetičke analize. Ostaju nam tradicionalna paleontološka sredstva: anatomija, starost fosila i geografska distribucija – razjasnio je Radović ukazujući da Homo bodoensis nije vrsta u smislu biološkog koncepta vrste već praktična, paleontološki definisana vrsta.
On je podsetio da postoji primerak na teritoriji Srbije koji bi se mogao podvesti pod vrstu Homo bodoensis, i da to može biti jedan od potencijalnih pokazatelja njegove ekspanzije sa prostora Afrike.
– Konkretno, u Srbiji na lokalitetu Mala Balanica u Sićevačkoj klisuri, koji već godinama istražuje profesor Dušan Mihailović sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, imamo ljudsku vilicu staru oko pola miliona godina koja prema našoj najnovijoj interpretaciji najverovatnije pripada vrsti Homo bodoensis. To bi značilo da se Homo bodoensis u nekom trenutku širio izvan Afrike u nizu migracija a tragove te ekspanzije najverovatnije možemo da uhvatimo i izvan prostora Afrike. S obzirom na to da je danas postignut konsenzus da je moderan čovek nastao u Africi, smatramo da je Homo bodoensis direktan predak modernog čoveka koji je živeo na području Afrike u srednjem pleistocenu. On, dakle, nije zajednički predak neandertalaca i modernih ljudi, već je se nalazi baš na grani evolucije modernog čoveka.
Prema rečima koautora Kristofera Bae sa Odeljenja za antropologiju Univerziteta Havaji Manoa, definisanje vrste Homo bodoensis ima za cilj presecanje svojevrsnog „Gordijevog čvora“, što će omogućiti jasnu komunikaciju kada je u pitanju ova važna faza evolucione istorije čoveka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
