Kako sam otkrio da imam hroničnu lajmsku bolest: Ispovest pacijenta posle decenija čekanja na dijagnozu

Ako se otkrije na vreme, lajamska bolest se obično uspešno leči antibioticima. Ali, kada se bolest ne dijagnostikuje i ne leči pravilno, može da preraste u hroničnu lajmsku bolest, stanje koje je mnogo složenije, teško za prepoznavanje i uporno u lečenju.

O tome govori i dr Eimi Ofat, lekarka integrativne medicine iz Teksasa i predsednica Međunarodnog društva za lajmsku bolest i srodna oboljenja (ILADS). Ona objašnjava da hronični lajms predstavlja pravu medicinsku zagonetku jer nema jedinstven test koji bi ga potvrdio, a simptomi se lako mogu pomešati s drugim bolestima.

Šta je zapravo hronična lajmska bolest?

Prema rečima dr Ofat, hronični lajms je multisistemska bolest koja traje najmanje šest meseci i izaziva brojne tegobe – od iscrpljenosti i bolova u mišićima i zglobovima, do problema sa koncentracijom i neuroloških smetnji.

Problem je u tome što mnogi pacijenti godinama traže objašnjenje za svoje simptome, a često bivaju pogrešno dijagnostikovani.

Potraga jednog pacijenta za odgovorima

Jedan od njih je Kristijan Skarboro iz Teksasa. Odrastao je na farmi u Virdžiniji, gde su krpelji bili svakodnevica. Kao tinejdžer počeo je da oseća bolove i umor, ali mu je tada dijagnostikovan artritis.

„Sa 16 godina su mi davali lekove za spavanje, jer su mislili da su nesanica i anksioznost odvojeni problemi. Godinama niko nije povezao sve simptome“, priča Kristijan.

Do svoje šezdesete imao je tri zamene zglobova – rame, kuk i koleno. Kasnije su se pojavili i ozbiljni stomačni problemi: hronična dijareja, gubitak težine i potpuna iscrpljenost.

Tek kada je upoznao dr Ofat, dobio je pravu dijagnozu – hronična lajmska bolest i još dve bolesti koje prenose vektori. „Rekao sam joj da mi prsti stalno utrnu i da imam bolove u potkolenicama, a ona je odmah posumnjala na lajms“, kaže Kristijan.

Kako izgleda lečenje?

Za hronični lajms ne postoji univerzalna terapija. Kod Kristijana, lečenje uključuje kombinaciju antibiotika, imunoloških terapija, posebne ishrane i tretmana za smanjenje upala. Uključena je čak i transplantacija crevne mikrobiote, jer su antibiotici narušili njegovu crevnu floru.

Osim toga, veliku ulogu ima i psihološka podrška. „Lekarka mi je rekla da nijedan lek neće pomoći ako nemam pozitivan stav. Trudim se da verujem da je remisija moguća“, ističe on.

Život sa hroničnim lajmskom bolešću

Bolest je značajno promenila njegov svakodnevni život. Nekada je bio aktivan sportista i majstor borilačkih veština, a sada mora da vodi računa o svakoj kaloriji kako ne bi gubio na težini. „Ljudi vide da sam malo povratio kilažu i misle da sam dobro, a ne znaju da i dalje imam jake bolove i nove komplikacije“, objašnjava Kristijan.

Ipak, zahvalan je što se stanje polako poboljšava: „Pre dve godine bio sam kost i koža, bez energije, nisam mogao ništa. Danas je spor napredak, ali ipak napredak.“

Kada potražiti pomoć?

Dr Ofat savetuje da se na lajmsku bolest posumnja ako simptomi traju duže vreme ili se pogoršavaju, posebno ako su prisutni:

hroničan umor i bolovi u mišićima i zglobovima,

problemi s pamćenjem i koncentracijom,

neurološki simptomi (utrnulost, trnci, slabost),

česte groznice ili noćno znojenje,

lupanje srca ili bol u grudima.

Ako mislite da imate hronični lajms, važno je da se obratite lekaru koji ima iskustva sa bolestima koje prenose krpelji, piše Healthy.