Deca moraju da jedu voće i povrće da bi bila zdrava. Samo, kako da ih čovek nagovori na to? Česta je slika deteta koje odbija da priđe stolu da ruča, na primer, supicu od povrća i samo čeka pogodan trenutak da izleti da se igra.
Ono bi radije jelo slatkiše koje je dobilo od bake i dede. I zato nema apetita za redovne obroke. Dete ne razume da previše čokolade ili gumenih bombona nije dobro za stomak i da je sveže povrće kao stvorena hrana za mališane.
Stručnjaci upozoravaju: mnogo dece jede previše hrane i to previše slano, previše slatko i previše masno. Neka nemačka istraživanja pokazuju da je 20 odsto male dece predebelo, a česta posledica nepravilne ishrane je i karijes. Većina dece uzima jednu četvrtinu dnevno unetih kalorija kroz šećer i belo brašno, keks, čokoladice i beli hleb. A većina keksa i slatkiša sadrži više od jedne četvrtine masti. Ako se time još pridodaju nugat kreme, pomfrit i majonez, situacija postaje katastrofalna.
Nove studije nemačkih istraživača pokazuju da previše masti može dovesti do arterioskleroze čak i kod dece. Jedno austrijsko istraživanje koje je obuhvatilo oko 4.000 školske dece od šest do 18 godina starosti pokazuje da u njihovoj ishrani ima previše šećera i dosta, ali ne dovoljno vitamina B, kalijuma i cinka. Kod svakog četvrtog deteta većje povećan nivo holesterola – posledica prekomernog unošenja brze hrane i slatkiša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
