Foto: Privatna arhivaUvek imamo duple praznike. Slavimo dva Božića i dva Uskrsa, a obeležavamo i neke katoličke i pravoslavne praznike. Tako je i ove, i svake godine, kaže za Danas Marija Rakić Šaranac iz Kragujevca.
U Kragujevcu danas živi tridesetak osoba sa poljskim pasošem. To su uglavnom osobe koje su se tokom sedamdestih godina prošlog veka iz porodičnih razloga doselile iz Poljske u Srbiju, i njihovi naslednici – deca i unuci.
Poljska dijaspora u Kragujevcu okuplja se oko dva stuba. Jedan je Udruženje poljsko-srpskog prijateljstva „Zaviša” koje održava svoje redovne sastanke svake subote u prostorijama Kancelarije za mlade, dok drugo mesto susreta predstavlja katolička crkva. Ali porodice kragujevačkih Poljaka su uvek mešovite – pravoslavno-katoličke. To u praksi znači da se svaki praznik proslavlja dva puta: kako po novom, gregorijanskom, tako i po starom julijanskom kalendaru.
Jedna od takvih je i porodica Marije i Aleksandra, koji žive u naselju Divostin kod Kragujevca. Marija i njen suprug Aleksandar Šaranac sa troje dece žive u porodičnoj kući u kragujevačkom naselju Divostin. Zalažu se za multikulturalnost, toleranciju, zajedništvo i negovanje različitosti, a po njihovom shvatanju, vera u svemu tome ima značajnu ulogu.
Aleksandar je magistar mašinstva (takođe pesnik i prevodilac), dok je Marija profesorka engleskog jezika i pesnikinja sa više književnih nagrada, urednica lista „Kragujevačko čitalište” i isto kao i suprug književni prevodilac.
Od makuvke do Svetog Nikole
– Aleksandar je taj koji potiče iz mešovite porodice – njegova majka Teresa (devojačko Mandraš) se zbog ljubavi doselila iz Poljske u Kragujevac sredinom sedamdesetih godina 20. veka i tako započela tradiciju slavljenja dva Božića u porodici. I danas, pedeset godina kasnije, ona i dalje predstavlja nosioca obe proslave u porodici, zapčinje priču naša domaćica Marija.
Prvo dolazi katolički Božić, 25. decembra. Badnji dan obavezuje na strogi post i ukućani toga dana ne jedu do zalaska sunca. Nakon pojave prve zvezde na nebu, pristupa se svečanoj večeri. Dok se večera postavlja u trpezariji, najstariji član porodice otvara prozor u dnevnoj sobi gde je ukrašena jelka, kako bi Sveti Nikola – Deda Mraz mogao da uđe u kuću, i izlazeći zatvara vrata između soba kako deca ne bi gledala u tom pravcu i uplašila donosioca poklona.
– Večera je posna, sastoji se od peciva, ribe, pečurki i povrća. Na kraju dolazi poslastica – kolač sa makom – tzv. makuvka. Kraju večere na Badnji dan najviše se raduju deca, treća generacija u porodici. Oni trče do jelke ispod koje su se magično stvorili pokloni, sa osmehom navodi naša sagovornica.
Božić se dočekuje u crkvi – odlaskom na ponoćnu misu.
I Marija je došavši u mešovitu porodicu rado prihvatila proslave i katoličkih i pravoslavnih praznika.
– Ovo je porodično svima omiljeni deo godine jer praznična atmosfera počinje slavom Svetog Nikole u domu mojih roditelja. Nakon toga sledi katolički Božić kod Aleksandrovih roditelja, zatim Nova godina, a praznični niz završava se pravoslavnim Božićem, koji se slavi i kod Aleksandrovih i kod mojih roditelja, pa deca imaju ulogu položajnika u obe porodice. Tokom tih dana porodica je stalno na okupu, ističe Marija Rakić Šaranac.
Ona pamti božićne praznike provedene na selu, kod babe i dede.
– Baba je unosila slamu, a deda badnjak. Slama se stavljala ispod stola da šuška pod nogama i podseća na štalu u kojoj se rodio Isus, a dedu smo, dok je unosio badnjak u kuću, posipali kukuruzom i pšenicom smejući se i verujući da tako u kuću unosimo sreću i blagostanje. Hrana je ostajala na stolu do ranog jutra, kada se postavljala božićna trpeza. Tada se unosilo pečeno prase, koje se prethodne noći peklo na ražnju, a praseći repić bio je prvo parče mesa kojim bi se deca omrsila posle ponoći i dolaska Božića, priseća se ona.
Novčić ispod tanjira ili u česnici
Sada, po njenim rečima, iako njihova deca rastu u gradskoj sredini i neće imati ovakva sećanja, svakako će imati svoja, a to su dvostruki praznici – i katolički i pravoslavni.
– Na prvi pogled može se učiniti da su razlike između katoličkog i pravoslavnog Božića velike, u praksi ih nema puno. Post je u pravoslavnoj i katoličkoj religiji nešto drugačiji, pa i na sam Badnji dan. Trpeza za Badnji dan i Božić su slične ali kod Poljaka nema prebranca, ali ima krompira pripremljenog na nekoliko načina. Ono što ja volim na trpezi katoličkog Badnjeg dana i Božića, a čega nema na prvoslavnoj je „makuvka” – kolač od testa i maka preliven ušećerenom vodom koji se tradicionalno za ovaj dan sprema u Poljskoj, iz prve ruke poredi Marija.
A, na pravoslavni Božić unose u dom badnjak koga u katoličkom nema.
– Zatim je kod katolika običaj da se ispod tanjira stavi novčić kako bi svi članovi porodice bili jaki. A na pravoslavni Božić lomimo česnicu. Ona ostaje omiljeni deo prazničnog obeda, naročito zato što je lomimo u dva doma i što se svaki put iznova radujemo pronalaženju novčića ili drena. Ako nam se ne posreći kod jednih bake i deke, uvek postoji nada da će se to dogoditi kod drugih, nabraja ona sve detalje duplog praznovanja.
Naravno, praznike prate i pokloni. U porodici Šaranac se trude da budu simbolični ili pažljivo odabrani prema željama, ali ih uvek ima za oba Božića, jer je „radost darivanja jednako važna kao i sam poklon”.
– Deca često postavljaju pitanja i pokušavaju da razumeju razlike i sličnosti, pa je katolički Božić najčešće „babin Božić”, dok je pravoslavni „naš Božić”. Upravo kroz ta pitanja i razgovore shvatamo koliko je dragoceno to što o običajima i veri deca mogu da uče neposredno, kroz lično iskustvo. Na taj način usvajaju razumevanje različitosti, poštovanje drugih tradicija i običaja, kao i toleranciju. Zajedno dolazimo do jednostavnog, ali važnog zaključka – da su u suštini svih ovih praznika ljubav, porodica i osećaj zajedništva, završava (pred)praznični razgovor Marija Rakić Šaranac, baš pred početak priprema za Badnji dan i Božić. Sad, ovaj „naš”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
