Foto Pixabay / LuidmilaKot

Iako današnja deca sve manje koriste tradicionalne medije, uticaj medijskih sadržaja na razvoj dece nije ništa manji nego što je nekada bio. Promenili su se kanali i načini konzumiranja medija, ali su efekti medija i dalje ogromni.

O tome najbolje svedoče istraživanja koja pokazuju da deca i mladi danas pred televizijskim ekranom i ekranima računara i mobilnih uređaja provode u proseku čak 42 sata sedmično, što je znatno više nego što provedu u školi i čak dva sata više nego što njihovi roditelji provedu na poslu.

Izloženost medijskim sadržajima značajno se uvećalo razvojem novih medijskih tehnologija i društvenih mreža koje su omogućile mladima da gotovo u svakom trenutku imaju pristup medijima i medijskim sadržajima. Zato izveštavanje o deci i uticaj medija na decu nije samo medijsko, već i društveno i obrazovno pitanje.

U prilog tome govori i izveštaj Svetskog ekonomskog foruma iz 2018. godine koji upozorava da čak 56 odsto današnje dece širom sveta provodi manje vremena napolju nego osuđenici u američkim zatvorima (istraživanje sprovedeno na više od 12.000 roditelja širom sveta).

Stoga je pokrenuta i kampanja u 78 zemalja pod nazivom „Dirt is Good“ (Prljavo je dobro) sa ciljem da upozori roditelje, staratelje i vaspitače da su nove tehnologije, nedostatak vremena i sve manje mesta za igranje dovele do toga da deca danas provode alarmantno malo vremena na otvorenom (izložena svežem vazduhu i sunčevoj svetlosti) i uz tradicionalne fizičke igre i aktivnosti, što ima izrazito negativan uticaj na njihov razvoj.

Vreme koje deca provode pred ekranima TV-a, telefona, tableta, računara i video konzola jedan je od osnovnih razloga za prethodno navedenu situaciju, a to vreme se drastično uvećava u poslednjih 10-ak godina. Stoga je za zdrav razvoj dece, ali i porodičnog života, neophodno znati kako odrediti vremenska ograničenja, ali i kako vreme pred ekranima kvalitetno koristiti jer mediji mogu imati i pozitivne efekte na razvoj dece.

Preporučena vremenska ograničenja za decu različitih uzrasta

Stručnjaci za razvoj dece preporučuju ograničavanje vremena koje deca provode pred ekranima jer jedino na taj način neće biti ugrožene stvarne interakcije sa vama i drugima koje su izuzetno bitne za učenje i razvoj vašeg deteta. Najnovije smernice Američke pedijatrijske akademije (AAP) preporučuju sledeće:

  • Deci mlađoj od 18 meseci treba onemogućiti pristup medijima preko bilo koje vrste ekrana, odnosno korišćenje medija treba da se ograniči samo na video razgovore sa roditeljima dok su oni odsutni.
  • Deca od 18 meseci do dve godine mogu gledati ili koristiti medijske programe ili aplikacije visokog kvaliteta ako odrasli nadlegaju i usmeravaju njihovo korišćenje kako bi im pomogli da razumeju ono što vide.
  • Deca uzrasta od dve do pet godina ne bi trebalo da provode više od jednog sata dnevno ispred ekrana, i to uz učešće odraslih koji gledaju dati program sa decom ili se igraju sa njima.
  • Deca starija od šest godina treba da imaju jasno ograničeno vreme koje provode uz elektronske i digitalne medije, kao i jasno određenu vrstu medija koje mogu da koriste.

Zašto su bitna vremenska ograničenja

Vremenska ograničenja su neophodna jer treba da obezbede da dete ima dovoljno vremena za zdrave aktivnosti u toku dana koje su neophodne za njegov pravilan rast i razvoj. U te aktivnosti se ubrajaju fizička igra, čitanje, kreativne igre kao što je crtanje, ali i društveno vreme provedeno sa porodicom i prijateljima.

Ta ograničenja ne znače da dete treba sprečiti da gleda televiziju ili igra video igrice ili da se te aktivnosti potpuno eliminišu.

Cilj ograničenja je da obezbede da se mediji koriste na stimulativan i konstruktivan način u našim domovima koji su ispunjeni ekranima medija (TV ekrani, računari, tableti, pametni telefoni…), kao i da se napravi porodični plan korišćenja medija, koji podrazumeva i stvaranje područja bez ekrana, potom kreiranje spiska dozvoljenih medija i medijskih sadržaja, kao i onlajn aplikacija i video igara.

Specijalizovani australijski sajt „Raising children“ navodi i da su ograničenja bitna jer je dokazano da previše provedenog vremena ispred ekrana može izazvati fizičke i razvojne rizike za samo dete, među kojima su i sledeći problemi:

  • Intenzivno gledanje u ekran može prouzrokovati bolne, iritirane i suve oči, glavobolje i umor.
  • Dugotrajno gledanje u ekran uređaja može izazvati i probleme sa vratom.
  • Predugo sedenje ispred ekrana dovodi i do manje aktivnog načina života, što dalje često dovodi i do problema sa gojaznošću.

Ove rizike možete umanjiti tako što ćete svoje dete naučiti da koristi ekrane na sledeći način:

  • Podstičite dete da povremeno skrene pogled sa ekrana i pogleda u daljinu.
  • Naučite dete da vrat drži uspravno kada gleda u ekran.
  • Ohrabrujte dete da redovno pravi pauze tokom kojih će ustati i kretati se.
  • Obezbedite da fizička aktivnost bude deo svakodnevnog života deteta.

Uticaj ekrana na razvoj deteta

Previše vremena provedenog ispred ekrana može negativno uticati i na razvoj jezika, komunikativnih veština, ali i socijalne inteligencije deteta jer su deci potrebne stvarne interakcije sa drugim osobama u realnom svetu kako bi razvila navedene veštine. Kod starije dece previše vremena ispred ekrana može izazvati i probleme sa koncentracijom u školi, može uticati i na bogatstvo njihovog vokabulara, ali i na njihov govor tela, uključujući i problem da održavaju kontakt očima sa drugim osobama.

Od suštinskog su značaja i efekti medijskih poruka kojima su deca izložena jer medijski sadržaji mogu uticati na ponašanje dece tako što će ona kopirati ponašanje koje posmatraju posredstvom medija.

Ukoliko su u medijskim sadržajima prisutni primeri negativnog, neetičnog ili neprimerenog ponašanja, stereotipno predstavljanje roda, nasilno ponašanje ili neprikladan jezik, to će imati direktan negativan uticaj na ponašanje same dece koja mogu usvojiti neke od navedenih modela ponašanja.

Stoga je neophodno razvijati medijsku pismenost kod dece kako bi kritički vrednovala i procenjivala medije i medijske sadržaje kojima su izložena, a dodatne preporuke u vezi sa ovim pitanjem možete pročitati u tekstu pod nazivom Deca i mediji: 13 saveta za roditelje u digitalnom dobu.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

Povezani tekstovi