Foto: Z. S. M. Kragujevčanin Boris Batalović, violinista i violinar, majstor za izradu instrumenata, jedini je u Srbiji koji je diplomirao na najprestižnojoj školi za izradu gudačkih instrumenata „Antonio Stradivari”, u italijanskom gradu Kremoni.
Nedavno je obeležio 10 godina rada svog Ateljea „Batalović”, koji je posle nekoliko godina u Doktora Ilije Kolovića preselio u Njegoševu ulicu, odmah iza Saborne crkve.
U ateljeu „carstvo” alata. Od klasičnog stolarskog, preko posebnih brijača i žileta, merača za debljinu, noževa i dleta, malih hoblerica, boja, lakova, građe od koje nastaju instrumenti, delova violina, šablona za violončela.
Tu su i fotografije sa Batalovićevog školovanja i koncerata, jer je on ne samo violinar već i violinista. Kao i u svakoj majstorskoj radionici neizbežan tranzistor „uveseljava” svakodnevni radni prostor ovog „kragujevačkog Stradivaria”.
Batalović (42) je rođen u porodici „bogatoj muzičkom tradicijom“. Još je njegov pradeda Stevan svirao harmoniku. Već od dede Konstantina počinje gudačka tradicija, jer je ovaj poznati pećki trgovac svoje prihode umeo da „dopuni” muzicirajući na kontrabasu.
I otac Đorđe je muzičar, diplomirao je na akademiji u Sarajevu na teoretskom smeru, a i Borisov tri godine stariji brat Miladin je violinista, koji se školovau u Štugartu i danas živi i radi u Mariboru.
Akademiju umetnosti u Novom Sadu Batalović je upisao je 2000. godine, u klasi profesorke Evgenije Kracev i diplomirao 2006. godine.
– Iako sam završio muzičku akdemiju ideja da sam pravim violine i ostale gudačke instrumente oduvek je negde „čučala” u mojoj glavi i čekala da se ostvari. Otkako znam za sebe kupovali su mi u Robnoj kući violine u kojima je stajala etiketa firme „Antonio Stradivari” iz Kremone. Po završetku akademije, rešio sam da odem u Kremonu gde se najalazi najpoznatija škola za izradu gudačkih instrumenata na svetu i da se tamo, na licu mesta oprobam, počinje svoju životnu i profesionalnu priču Batalović.
Pre nego što je polagao prijemni, pošto se ranije nije bavio sličnim zanatom, otišao je dva meseca ranije u Kremonu da vidi kako sve to funkcioniše u majstorskim radionicama. Nije mao iskustva, ali jeste sreće.
– Dva meseca sam obigravao radnje tamošnjih violinara. Jedan majstor Andrea Kastelani bio je izuzetno ljubazan prema meni i primio me je u svoju radionicu da me podučava. Možda je prevagnulo i to, što je on jedini od svih majstora, violinara u Kremoni govorio engleski, što je tamo velika retkost jer Italijani obično ne govore ni jedan drugi jezik sem svog, iskren je Batalović.
Majstor Andrea, na žalost danas pokojni, zavoleo je Borisa i pravilo ocenio njegov dar, tako da mu je odmah rekao da se koncentriše na izradu grifa.
– Grif je crni deo od ebonosa na hvatniku violine. Vežbali smo njegovu izradu preko mesec dana. Onda mi je majstor Andrea „priznao” da je preko svojih esnafskih veza saznao da će na prijemnom biti izrada baš toga dela i nije želeo da gubim vreme. Naučio me je izradu grifa baš dobro, i ne samo da sam prošao na prijemnom, već sam zbog dobro izrađenog dela, školovanje, koje inače traje pet godina, skratio za jednu. Komisija na prijemnom bila je toliko zadovoljna izradom moga grifa da sam studije otpočeo odmah od druge godine, seća se Batalović.
Inače, konkurencija na prijemnom je bila žestoka. Pristigli su kandidati iz čitavog sveta. Začudo, najmanje baš Italijana, a najbrojniji su bili Kinezi, Japanci, Tajvanci i Korejanci, zatim Francuzi i potom Latinoamerikanci, najčešće iz Meksika i Argentine.
Primljeno ih je samo deset. Danas, preko društvenih mreža ovaj Kragujevčanin saznao je da još jedan momak iz Šapca studira na ovoj prestižnoj školi, kao i jedna devojaka iz Batočine, koja „graditeljstvo instrumenata” izučava u Parmi.
Predavanja su isključivo na italijanskom, koji je Batalović perfektno savladao. Studiranje je se sastojalo od spoja nauke i praktičnog rada.
– Od naučnih predmeta izučavali smo matematiku, fiziku – pre svega akustiku, kao i biologiju zbog tehnologija obrade drveta. Praksa se odvijala u radionicama koje oni nazivaju labaratorijama. Tu se uči sve što čovek mora da zna da uradi sa alatom u rukama, lakiranje kao poseban predmet i slične, stručne i praktične stvari. Tamošnja škola ima tri specijalizacije, pravljenje i rekonstrukciju gudačkih, kao i izradu trzačkih instrumenata, poput gitara, jer se Antonio Stradivari koji važi za najveće svetsko ime u izradi violina ikada, pored svih ostalih gudačkih bavio i izradom harfi i gitara, što je manje poznato, objašnjava naš sagovornik.
On je završio specijalizaciju za izradu gudačkih instrumenata i diplomirao praveći violončelo. Nedavno je upravo baš jedan takav instrument izradio za čuvenu Školu za muzičke talente u Ćupriji.
Sve vreme školovanja muzicirao je sa svojim kolegama. Svirao je sa svojim cimerom iz Barselone (duo harfa i violina), zatim u triu „Berlino” i kamernom kvartetu „Davanti al muro” (igra reči koja na italijasnkom znači „Drvo koje rađa instrumente”) koji su, sem njega, sačinjavali studenti škole „Antonio Stradivari” iz Jermenije, Rusije i Italije. Muzicirali su po čitavom kontinentalnom delu Italije, Sardiniji…
– Zanimljivo je da sam tek u Italiji počeo da otkrivam „našu” muziku. Tokom školovanja za violinistu nisam se puno bavio našim, izvornim melosom. Tek tamo, u Italiji, kada su kolege počele od mene da traže da im sviram tradicionalnu, srpsku muziku, shvatio sam koliko sam „tanak” na tom polju i rešio to da ispravim. Počeo sam sa „moravcem” i tako dalje, kroz smeh priča Batalović, koji, po sopstvenim rečima danas ima već zavidan muzički repertoar.
Na školi u Kremoni diplomirao je 2011. godine i vratio se u Kragujevac gde je otvorio sopstveni atelje i radionicu za izradu gudačkih instrumenata, koju uskoro planira da preseli iz Njegoševe ulice u Đuriselo.
Ne želi da „čuva” svoje znanje već je voljan da ga nesebično podeli sa svim zainteresovanima tako da sada talentovani budući majstori poput njega ne moraju da idu čak u Kremonu.
– Znam koliko sam se ja mučio i koliko su naši majstori ljubomorno čuvali svoje tajne, iskren je on, dodajući da je za sada uspeo da za ovaj zanat zainteresuje suprugu Milenu i ćerkice Vasilisu i Saru.
Dobitna kombinacija bosanskog javora i smreke
Na licu mesta nam odaje male majstorske tajne, kako violina – kraljica instrumenata nastaje za nas laike i to od običnog trupca.
– Vekovno iskustvo još od Stradivarija pokazalo je da je za izradu gudačkih instrumenata najbolja kombinacija drveta bosanskog javora i alpske smreke. Moje desetogodišnje iskustvo pokazalo je da je za izradu gudačkih instrumenata još bolja kombinacija oba drveta iz Bosne i javora i smereke, ceni on.
Od lakova korste se alkoholni, uljani i mešani, kombinacija ova dva, koji se boje ili na veštački način – tonerima ili na starinski, klasičan kada se određena vrsta drveta poput palisandra ili mahagonija potopi u alkohol.
– Što drvo duže stoji boja je „jača” i dovljna je jedna kap da ofarba čitavu bočicu, uvodi nas u tajne violinarskog zanata „kragujevački Stradivari”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
