Kako je Margaret Tačer dobila nadimak „Čelična lejdi“ 1Foto: EPA/GERRY PENNY

Rođena pod imenom Margaret Hilda Roberts, buduća premijerka je bila ćerka lokalnog prodavca i političara koji je kasnije postao gradonačelnik Grantama u Engleskoj. U tesnom stanu iznad prodavnice njenog oca, u kojem je Tačerova odrastala, nije bilo vode, centralnog grejanja, pa čak ni unutrašnjeg kupatila.

Iako je planirala da gradi političku karijeru, Tačerova je diplomirala hemiju na Univerzitetu Okford 1947. godine. Nakon što je jedno kratko vreme radila kao hemičarka u kompaniji za plastiku, radila je i kao naučnik u oblasti proizvodnje hrane u kompaniji „J. Lyons and Co.”, gde je bila deo tima koji je pronašao metodu za povećanje količine vazduha ubrizganog u sladoled kako bi mogao biti proizveden sa manje sastojaka i po nižoj ceni. Otkriće je dovelo do proizvodnje „soft serve” sladoleda, koji je prodavan u prepoznatljivim kamiona širom Velike Britanije pod nazivom „Mister Vipi”.

Tačerova, koja je bila jedna od prvih predsednica studentske organizacije Konzervativnog udruženja Univerziteta Okford, skrenula je pažnju Konzervativne stranke ubrzo nakon diplomiranja. Kao dvadesetčetvorogodišnjakinja, bila je najmlađi kandidat za mesto u Donjem domu tokom izbora 1950. godine.

Na opštim izborima u januaru 1951, kao kadar Konzervativne stranke, kandidovala se za mesto poslanika u državnom parlamentu u izbornoj jedinici Dartfor. Iako nije uspela, ostala je zapažena kao jedan od najmlađih kandidata i kao prva žena koja se kandidovala za tu poziciju. Za vreme kampanje upoznala je Denisa Tačera za koga se udala u decembru iste godine.

Nakon što se 1951. godine udala za bogatog, razvedenog biznismena Denisa Tačera, Margaret je odustala od karijere u oblasti nauke. „Jednostavno, nisam volela da ostajem toliko dugo u laboratoriji”, rekla je u televizijskom intervjuu 1987. godine. „Želela sam da imam direktniji posao sa ljudima”. Par je dobio blizance Marka i Kerol 1953. godine, a sledeće godine Tačerova je postala advokat, specijalizovana za poresko pravo.

U Dartforu se suočila sa teškom bitkom u radničkom okrugu koji je naginjao opozicionoj Laburističkoj stranci. Iako poražena, privukla je značajnu medijsku pažnju i pohvale zbog smanjenja laburističke većine za čitavu trećinu. Ponovo je izgubila u Dartforu 1951. godine, ali je konačno osvojila mesto u parlamentu nakon što se kandidovala u mirnom konzervativnom okrugu Finčli u severnom Londonu 1959. godine.

Tačerova je 1976. godine održala govor „Britanija se probudila”, koji je zasmetao Sovjetskom Savezu, budući da su smatrali da se u njemu iznose „tendencije ka svetskoj dominaciji”. Časopis sovjetske vojske „Crvena zvezda” pisao je o stavu Margaret Tačer u tekstu pod naslovom „Čelična dama uspostavlja strah”, aludirajući na njene iznete stavove o Gvozdenoj zavesi, granici koja je simbolično, ideološki i fizički podelila Evropu na dva odvojena dela od kraja Drugog svetskog rata do kraja Hladnog rata.

„Sandej Tajms” preneo je članak „Crvene zvezde” sledećeg dana, a Tačerova je novi nadimak prigrlila tek nedelju dana kasnije, u govoru konzervativcima gde ga je uporedila sa nadimkom vojvode od Velingtona, „Čelični vojvoda”.

„Stojim pred vama večeras u mojoj ‘Crvena zvezda’ večernjoj haljini od šifona, nežno našminkanog lica i svetle, nežno uvijene kose… Čelična dama zapadnog sveta”, bile su reči kojima je Margaret Tačer zvanično prihvatila nadimak koji je dobila od sovjetskih novinara 1976. godine.

Pre nego što su je sovjetske novine prozvale „Čeličnom damom” nakon oštrog antikomunističkog govora koji je održala, Margaret je bila poznata po manje laskavom nadimku.

Dok je 1970. godine bila na mestu sekretara za obrazovanje, obustavila je program besplatne podele mleka za školarce između 7 i 11 godina, a sve to kako bi ispunila obećanje konzervativne vlade da će smanjiti troškove. Politički protivnici i mediji nazvali su je „Tačerova, otimačica mleka”, a novine „San” su je čak nazvale i „Najnepopularnijom ženom u Britaniji”.

Najvažnije odluke koje je donela bile su brojne ekonomske mere koje je sprovela u delo. Povećala je PDV, cenu komunalnih usluga i energenata, povećala je kamatne stope kako bi se smanjila inflacija, smanjila porez na prihod i izdvajanje države za obrazovanje. Zbog smanjenog izdvajanja za obrazovanje Margaret Tačer je postala prvi predsednik vlade u britanskoj istoriji koji je završio univerzitet u Oksfordu, a nije dobio počasni doktorat tog univerziteta.

„Za vreme mog života neće biti ženskog premijera”, rekla je za „Finčli Pres” 1970. godine. „Muška populacija gaji previše predrasuda”. Pet godina kasnije, potisnula je bivšeg premijera Edvarda Hita kao konzervativnog lidera, postavši prva žena koja je predvodila veliku britansku političku stranku, a 1979. godine sama je sebi dokazala da greši, dobivši ključeve od službene rezidencije premijera Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Mesecima pre izbora 1979. godine, nje savetnik Gordon Ris bio je zabrinut da će glasačima prirodni glas Tačerove biti previše kreštav. Slučajno je u vozu naišao na ser Lorenca Olivijea, koji mu je preporučio svog trenera za glas iz londonskog Nacionalnog pozorišta. Margaret je prošla intenzivan trening kako bi smanjila visinu i usavršila smiren, autoritativan ton koji joj je dobro služio u političkoj karijeri.

Nakon što je svoju stranku dovela na vlast 1979. godine, na reizborima 1983. i 1987. godine ponovila je uspehe. Podnela je ostavku na mesto lidera stranke i premijerke 1990. godine, nakon unutarstranačkih podela zbog pitanja poreza i oko nekih pitanja koja su se ticala Evropske zajednice. Na vlasti je bila 11 godina i 209 dana, što je ujedno bila i najduža vladavina u kontinuitetu jednog britanskog premijera posle lorda Liverpula, koji je državu vodio između 1812. i 1827. godine.

U hotelu „Grand” u Brajtonu u Engleskoj, gde je Konzervativna stranka održavala godišnju konferenciju, 12. oktobra 1984. godine eksplodirala je tempirana bomba, koju je nedeljama ranije podmetnuo pripadnik Irske republikanske armije. Eksplozija je oštetila kupatilo u njenom apartmanu, ali premijerka je u tom trenutku bila u susednoj sobi, te je ostala nepovređena.

Bomba je odnela pet života, a među preminulima je bio i član parlamenta. Iako je obezbeđenje Tačerove želelo da se ona odmah vrati u London, insistirala je da održi svoj govor kako je planirano i to samo nekoliko sati nakon eksplozije. „Činjenica da smo se sada okupili ovde, šokirani, ali sabrani i odlučni, znak je ne samo da ovaj napad nije uspeo, već da će i svi pokušaji uništavanja demokratije terorizmom propasti”, rekla je kolegama iz stranke.

Baronesa Margaret Tačer umrla je 8. aprila 2013. godine od posledica srčanog udara, a njenu smrti su ispratili gotovo svi mediji na planeti, neki hvalospevima, a neki javnim proslavama zbog njenog odlaska. Detalji sahrane Tačerove sa njom su unapred dogovoreni. Sahranjena je uz pune vojne počasti i crkvenu službu u katedrali Svetog Pavla 17. aprila.

close
Kako je Margaret Tačer dobila nadimak „Čelična lejdi“ 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.