Vaš pas zna kada ste pod stresom – i evo kako to utiče na njega

Da li ste se ikada osećali pod stresom ili teskobno u blizini svog ljubimca i zapitali se o čemu razmišlja? Kako pokazuju istraživanja o kojima piše Newsweek, velika je verovatnoća da se i on oseća isto.

Veza između čoveka i životinje toliko je snažna da naši ljubimci mogu da odražavaju čak i nivo našeg stresa, prenosi Net.hr.

Pošto su mnoge životinje pripitomljene i naučile da ljude doživljavaju kao deo svoje zajednice, usvojile su i naša ponašanja. Dr Andrea J. Tu objašnjava da su kućni ljubimci „evoluirali tako da prepoznaju i razumeju ljudsku komunikaciju“, bilo da je reč o govoru tela, tonu glasa ili čak biološkim signalima.

„Razvili su sposobnost prepoznavanja ljudskog govora tela i fizioloških znakova koji ukazuju na promene u našem emocionalnom stanju“, kaže dr Tu i dodaje da to može da utiče na njihovo sopstveno emocionalno stanje i da se ispolji kroz fiziološke promene koje deluju kao da oponašaju ljudske“.

Kako ljubimci „kopiraju“ naš stres?

Naučni dokazi koji potvrđuju ovu povezanost sve su brojniji. Jedna studija objavljena 2024. godine otkrila je da varijabilnost srčanog ritma (male oscilacije između otkucaja srca) psa i njegovog vlasnika može biti usklađena.

Posmatrajući 25 pasa i njihove vlasnike pomoću EKG elektroda, istraživači su utvrdili da je pas bio opušten ili pod stresom u istim trenucima kada i njegov vlasnik.

Međutim, varijabilnost srčanog ritma nije jedini pokazatelj. Važnu ulogu imaju i hormoni, pri čemu dr Tu posebno ističe značaj oksitocina i kortizola.

Ona objašnjava da veza između vlasnika i psa „često liči na onu između majke i deteta“. Kao što nivo oksitocina raste kod majke u interakciji sa detetom, jedna japanska studija pokazala je da su vlasnici doživeli porast oksitocina i do 300 odsto nakon samo 30 minuta provedenih sa psom.

Moć mirisa i neverbalne komunikacije

Životinje imaju čula koja su daleko razvijenija od naših, što im omogućava da primete suptilne promene koje mi često ni ne registrujemo.

„Znamo da su psi osetljiviji na semiokemikalije, odnosno feromone, i na promene u mirisu u poređenju sa ljudima“, navodi dr Tu.

On kaže da „mogu da primete promene našeg mirisa ili napetost u mišićima, što im iz iskustva signalizira da je čovek pod stresom. Zbog toga se i oni mogu osećati napetije“.

Slično kao kod ljudi, što je veza između ljubimca i vlasnika dublja, to je životinja veštija u tumačenju neverbalnih znakova. Uče da interpretiraju naš govor tela i ton glasa kako bi procenili kako se osećamo.

Mišel Bernstin, sertifikovana bihejvioristkinja za životinje kaže da životinje mogu razviti „emocionalnu zarazu“, pri čemu uče i oponašaju emocije onih oko sebe. To se može dogoditi i sa pozitivnim i sa negativnim osećanjima.

„Životinje posmatraju naše vizuelne signale i mogu primetiti promenu u našem ponašanju. Da bi osetile nivo stresa, koriste i čulo mirisa i prate promene u mirisu“, objašnjava Bernstin.

Fiziološke promene i veza creva i mozga

Osim promena u ponašanju, dolazi i do merljivih fizioloških promena. Pored već pomenutog srčanog ritma i hormona, dr Tu ukazuje na to da bi mogla da postoji i veza između crevnog mikrobioma i mozga.

„Sve je više informacija o tome kako crevna flora može da utiče na emocionalno stanje. Znamo da se crevni mikrobiom deli među članovima domaćinstva, a pretpostavljamo da se to odnosi i na kućne ljubimce. Ono što jedemo može da utiče na nivo stresa i hemiju mozga, pa je logično da je sve međusobno povezano“, kaže ona.

Nisu svi ljubimci isti

Neki ljubimci mogu jače da odražavaju stres svojih vlasnika od drugih, a Bernstin smatra da to zavisi od bliskosti njihove veze. Što je povezanost jača, to je i „preslikavanje“ izraženije.

Ta povezanost može se meriti pomoću Monash skale odnosa vlasnika i psa (MDORS), koja se često koristi u istraživanjima. Studija iz 2022. godine pokazala je da je kvalitet odnosa povezan sa emocionalnom reaktivnošću psa.

Nivo povezanosti može da zavisi i od rase psa ili vrste životinje, objašnjava dr Tu.

„Psi uzgajani za čuvanje stada, poput ovčara, navikli su da prate promene u okruženju i da budu osetljivi na njih. Čini se da bolje reaguju na ljudske signale, pa se njihov nivo kortizola češće poklapa sa vlasnikovim, za razliku od nekih drevnijih ili samostalnijih lovačkih pasa“, kaže dr Tu.

Kako navodi, „ovčari moraju da znaju kako da sarađuju sa čovekom da bi obavili posao. Ljudi su selektivno uzgajali pse sa tim osobinama, zbog čega su ti psi izrazito osetljivi na ljudske potrebe“.

Šta učiniti ako je vaš ljubimac pod stresom?

Ako vlasnici primete da njihov ljubimac pokazuje pojačane znake stresa, Bernstin preporučuje da pokušaju da otkriju koren problema i u skladu s tim uvedu promene u načinu života. Pošto su životinje izuzetno dobre u posmatranju našeg ponašanja, moguće je da je promena potrebna upravo kod nas – kako bismo pomogli i sebi i svojim ljubimcima.

Bernstin savetuje da sebi postavite nekoliko pitanja:

• U kakvom je okruženju životinja odrasla ili se trenutno nalazi?
• Da li se u životu životinje događa nešto novo što bi moglo da izazove stres?
• Da li životinja ima zdravstvenih problema?

„Ako je životinja pod stresom zbog stresa vlasnika, potrebna je promena u životima oboje. Neophodno je stvoriti mirno okruženje sa rutinom bez stresa. Svim životinjama potrebna je mentalna stimulacija, poput interaktivnih igračaka, kao i siguran prostor za igru, a vlasnici bi uvek trebalo da koriste pozitivno potkrepljenje“, zaključuje Bernstin.

Za sve nedoumice, dr Tu preporučuje razgovor sa veterinarom, koji može predložiti metode treninga, promene u okruženju ili, po potrebi, lekove koji pomažu u smanjenju stresa kod ljubimca.

Ljubimci na bezbroj načina poboljšavaju našu dobrobit, od kardiovaskularnog do mentalnog zdravlja. Međutim, i naše osobine utiču na njih, zbog čega bi vlasnici trebalo da budu jednako usklađeni sa emocionalnim potrebama svojih ljubimaca kao i sa njihovim fizičkim potrebama.