Prema najnovijim podacima, Gugl svakog minuta dobije oko 70 hiljada pitanja u vezi sa bolestima, simptomima, zdravljem, pregledima, lekovima… odnosno više od milijardu dnevno. I pored pametnih algoritama i vojske ljudi koja vredno radi, veliki je posao odgovoriti na sva ova pitanja, zato je Stetoskop odlučio da pomogne.
Činjenica je da stres uopšte nije prijatan i da u trenucima kada je aktivan, tražimo hranu da nam pruži zadovoljstvo i utehu, ali ta hrana ne samo da je „po definiciji” loša, već je često unosimo u ogromnim količinama, prejedamo se i shvatamo da smo zbog stresa napravili još veći stres.
Šta se događa kada jedan vojnik doživi traumu? Ili kada žena preživi silovanje? Gde se „arhiviraju“ sve traume naših predaka i da li ikada nestaju iz našeg genetskog koda?
Jedna influenserka sa Instagrama ide na terapiju. Jedan istraživač prvi put pokazuje šta se dešava u mozgu kada nešto lajkujemo. A jedna profesorka ima ideju kojom bi se današnji svet društvenih mreža okrenuo naglavačke.
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) predstavlja anksiozni poremećaj koji se javlja kod nekih osoba nakon što su bile izložene opasnom događaju.
Za većinu, imati psa na radnom mestu izgleda kao situacija iz snova.
Ova bolest modernog doba nije zahvatila samo ljude, već i njihove sve češće ljubimce – pse. Kao čovekov saputnik, pripitomljavan više desetina hiljada godina, psi su se prilagodili mnogo čemu – od pet frizera i kabanica do popodnevnih dremki u sofi i redovnih obroka koji u zdele padaju gotovo „s neba“.
Antička Grčka dala nam je porekla imena i koncepta homoseksualnosti, homofobije i nimfomanije, kao i narcizma i sodomije.
Svaki čovek želi da živi bezbedno i spokojno, ali život nije baš tako jednostavan. Kako starimo, mnoge stvari u našim životima se menjaju i brojne stresne situacije remete našu svakodnevicu. Pri tome, neke događaje možemo držati bar delimično pod kontrolom, dok na neke druge ne možemo uticati ni na koji način. To saznanje da smo nemoćni dovodi do još većeg stresa.
Za ljudsko zdravlje dobro je ono što ga krepi, neguje, hrani, jača, oplemenjuje, podiže zadovoljstvo življenja. Nažalost, savremeni način života uglavnom čini suprotno.
Ukoliko se simptomi stresa ne prepoznaju na vreme, mogu da se nagomilaju i prerastu u ozbiljniji oblik anksioznosti ili depresije, a kao takvi mogu imati znatno veće posledice po mentalno zdravlje ljudi, ističu psiholozi.
Po podacima iznesenim na godišnjoj konferenciji Evropskog kardiološkog društva održanoj u Londonu, popodnevni odmor se povezuje sa sniženim krvnim pritiskom i utiče na smanjenje rizika od srčanog udara i ostalih kardiovaskularnih bolesti, prenosi portal IFLScience.
Nakon novog istraživanja sprovedenog na laboratorijskim miševima, naučnici kažu da bolje shvataju kako hronični stres utiče na ubrzanje rasta matičnih ćelija raka, a otkrili su i na koji način sprečiti njegov negativan uticaj na organizam, prenosi Hina.
Mačke su veoma podložne stresu.
Današnje vreme je takvo da smo puni obaveza, u gužvi, pretrpani poslom.
