Zašto je pravilno da se kaže nanogvica, a ne nanogica – ovo je stručno objašnjenje

Ivan Klajn, sprski akademik, univerzitetski profesor, filolog i kolumnista, svojevremeno je u tekstu za „NIN“ napisao članak sa nazivom „Nanogvica sa ‘V’“.

Zatvori su prepuni, a tehnika stalno napreduje, pa zato ima sve više prestupnika koji sede u kućnom pritvoru sa elektronskom napravom oko noge koja kontroliše njihovo kretanje. Pre neki dan „Politika“ je objavila poduži članak pod naslovom „U redu za nanogvicu“, a pred kraj članka ubačen je „antrfile“ u kome se napominje da mnogi kažu i „nanogica“, ali da je upotrebljen oblik nanogvica po analogiji s rečju narukvica, prenosi nova.rs.

S takvim objašnjenjem potpuno se slažem. Imenice ruka i noga pokazuju izuzetne analogije u srpskom, i gramatički (obe imaju neuobičajeni genitiv plurala na -u) i semantički: obe mogu označavati kako ceo ekstremitet, od ramena odnosno butnog zgloba pa do prstiju, tako i njegov završni deo – šaku odnosno stopalo. U zapadnim jezicima, ta dva pojma obično se izražavaju sasvim različitim rečima. Ne znamo tačno odakle potiče dodatak -v-, ali je činjenica da imamo izvedenice ruka-v, ruka-vica i noga-vica, a kako se napominje u „Politikinoj“ zabelešci, i reč nanogvica bila je zabeležena u Matičinom šestotomnom rečniku, doduše sa značenjem „deo odeće koji se nosi preko čarape, dokolenica, gamašna“.

U novijem Matičinom jednotomniku iz 2011. te reči nema, jer je očigledno zastarela, a u današnjem elektronskom značenju tada je još nije bilo, ili je tek počela da se javlja. Zanimljivo je da je engleski, po ugledu na bracelet (narukvica) još pre dosta vekova skovao imenicu anklet (prsten oko nožnog članka), što je za dame bio ukras, a za robijaše sredstvo za lakše vezivanje u lance. Postoji još jedna reč koja se pojavljuje čas sa „ekstra“ slovom čas bez njega, ali u njoj je to slovo bez sumnje pogrešno.

To su oni „bezbedOnosni sistemi“, bezbedOnosne mere“ „iz bezbedOnosnih razloga“, što svaki čas čujemo, čak i iz usta stručnjaka, na radiju i televiziji. Očigledno se, pred kraj prošlog veka, neki smetenjak poveo za pridevima kao pobedonosan, plodonosan, spasonosan, smrtonosan, koji su složeni od imenice i glagola nositi. Ovde, međutim, nije reč o složenici, jer ne postoji imenica „bezbeda“. Pridev bezbednostan (bezbednosni) izveden je iz imenice bezbednost, baš kao i sigurnostan (sigurnosni) iz sigurnost, i ima samo jedno „o“.