Kofein u krvi može da utiče na telesnu masnoću i rizik od dijabetesa, pokazuje studija

Kofein nas samo ne razbuđuje, uziče i na nivo šećera i na telesne masnoće.

To su zaključci studije iz 2023. godine, u kojoj su korišćeni genetski markeri kako bi se uspostavila jasnija veza između nivoa kofeina, indeksa telesne mase (BMI) i rizika od dijabetesa tipa 2.

Istraživački tim sa Instituta Karolinska u Švedskoj, Univerziteta u Bristolu i Imperijal koledža u Londonu naveo je da bi bezkalorični napici sa kofeinom mogli da se razmotre kao potencijalno sredstvo za smanjenje telesne masnoće.

„Genetski predviđene više koncentracije kofeina u plazmi bile su povezane sa nižim BMI-jem i manjom ukupnom telesnom masnoćom“, napisali su istraživači u radu objavljenom u martu 2023. godine.

„Takođe, genetski predviđene više koncentracije kofeina u plazmi bile su povezane sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2. Procena je da se oko polovine uticaja kofeina na rizik od dijabetesa tipa 2 ostvaruje upravo kroz smanjenje BMI-ja.“

Studija je obuhvatila podatke nešto manje od 10.000 ljudi, prikupljene iz postojećih genetskih baza, sa fokusom na varijacije u ili u blizini određenih gena za koje je poznato da utiču na brzinu razgradnje kofeina u organizmu.

Generalno, osobe koje imaju varijacije u genima – pre svega CYP1A2 i genu koji ga reguliše, AHR – sporije razgrađuju kofein, pa on duže ostaje u krvi. Ipak, te osobe u proseku konzumiraju manje kofeina, piše Science alert.

Za utvrđivanje verovatnih uzročno-posledičnih veza između prisustva ovih genetskih varijacija, bolesti poput dijabetesa, telesne mase i životnih navika korišćen je metod koji se naziva mendelovska randomizacija.

Iako je utvrđena značajna povezanost između nivoa kofeina, BMI-ja i rizika od dijabetesa tipa 2, nije pronađena veza između količine kofeina u krvi i kardiovaskularnih bolesti, uključujući atrijalnu fibrilaciju, srčanu insuficijenciju i moždani udar.

Prethodna istraživanja povezivala su umeren i relativno povećan unos kofeina sa boljim zdravljem srca i nižim BMI-jem, a ovo istraživanje dodatno razjašnjava ono što već znamo o uticaju kafe na organizam.

Ipak, važno je imati na umu da efekti kofeina na telo nisu isključivo pozitivni, što znači da treba biti oprezan pri proceni koristi njegove konzumacije – ali ova studija predstavlja važan korak ka razumevanju idealne količine kofeina.

„Male, kratkoročne studije pokazale su da unos kofeina dovodi do smanjenja telesne težine i masne mase, ali dugoročni efekti unosa kofeina još uvek nisu poznati“, objasnili su istraživači.

„S obzirom na to koliko se kofein širom sveta konzumira, čak i njegovi mali metabolički efekti mogli bi da imaju važne zdravstvene implikacije.“

Tim smatra da bi uočena povezanost mogla da se objasni načinom na koji kofein povećava termogenezu (proizvodnju toplote) i oksidaciju masti (pretvaranje masti u energiju) u organizmu, a oba procesa igraju važnu ulogu u ukupnom metabolizmu.

Iako je studija obuhvatila veliki uzorak, mendelovska randomizacija nije nepogrešiva, pa je moguće da postoje i drugi faktori koji nisu uzeti u obzir. Biće potrebno dodatno istraživanje kako bi se potvrdila uzročno-posledična veza.

„Randomizovana kontrolisana ispitivanja su neophodna kako bi se procenilo da li bezkalorični napici koji sadrže kofein mogu da igraju ulogu u smanjenju rizika od gojaznosti i dijabetesa tipa 2“, izjavio je genetički epidemiolog sa Univerziteta u Bristolu, Bendžamin Vulf.