Kolevka renesanse

Pisati o Toskani i izdvojiti ono najlepše, nije nimalo lako. I ako nemate nimalo avanturističkog duha, pronaći ćete čarobne srednjovekovne gradove, zbirke umetničkih remek-dela renesanse, najlepše vile i vrtove kao i najbolja vina i poznate gastronomske specijalitete.
Avantura počinje u Firenci, kolevci renesanse. Na ulazu u grad dočekuju vas lokalni vodiči s mikrofonom jer je tolika gužva da niko nikog ne čuje. Firenca je puna turista koji se trude ne bi li za što kraće vreme videli toliko toga. Na pravim su slatkim mukama jer ih s jedne strane čekaju galerije i katedrale, a sa druge restorani s odličnom kuhinjom, dobrim vinom poznatim u ovom kraju i raznim poslasticama.
Poslušno stajete u dugačak red da biste videli najveću galeriju „Ufici“ i dela Botičelija, Mikelanđela, Rafaela, Ticijana, Rembranta, Karavađa i Leonarda da Vinčija. Ova galerija nekad je bila vlasništvo porodice Mediči koja je svuda u Firenci ostavila svoj pečat.
Veličanstveni simbol i verski centar Firence je katedrala „Duomo“ koja vas zaseni svojom veličinom i lepotom. Ma koliko katedrala videli, ova je čudo graditeljskog umeća. Obložena je crvenim, belim i zelenim mermerom s pozlaćenim vratima krstionice, koji su primer veštine u plitkom reljefu (na fotografiji). Mikelanđelo ih je nazvao „vratima raja“. Bilo je potrebno 27 godina da bi se uradilo 10 pozlaćenih ploča s prizorima iz Starog zaveta. Originali ovih ploča čuvaju se u muzeju, ali i pored toga svi ostaju zatečeni lepotom tih vrata. Katedrala koja pleni svojom spoljašnjošću, kupolom i zvonikom, unutra je neobično prazna osim prednje strane oltara koja ima pozlaćene skulpture za čiju izradu je njenim majstorima bilo potrebno više od 100 godina. Raspon kupole na katedrali bio je nepremostiv problem 1420. godine, ali se Bruneleski genijalno dosetio konstrukcije sa dvostrukom ljuskom.
U jednoj sporednoj ulici nailazite na apoteku iz 16. veka, kada su formule za spravljanje lekova i parfema znali samo monasi iz obližnjeg manastira. Po njihovim receptima i danas se prave poznati parfemi „1811“, a samo kašičica mirisnog bilja iz ove apoteke dovoljna je da vam cela kuća miriše danima. U sledećoj ulici nailazite na kuću u kojoj je živeo i pisao Dante. U Firenci se Galilej zaštitio od gneva inkvizicije, a Mikelanđelo kao mladić počinjao svoj rad za Lorenca Veličanstvenog.
Kada dođe u Firencu svaki turista obavezno poseti pijacu na otvorenom, punu robe od najfinije italijanske kože i rukom oslikane keramike, kao i papirnice, a neke od njih radile su za slavne kraljevske porodice. Na svakom koraku nailazite na male restorane s dva-tri stola koji nude sendviče sa pršutom i u njima Italijani, po tradiciji uvek elegantni, prave pauzu za ručak.
Posle pauze sledi palata „Piti“u kojoj je živela porodica Mediči. Tu su kraljevski apartmani sa nameštajem, kostimima, porculanom, i podovima od majolike i zidova oslikanim rukom Rafaela i Ticijana. I na kraju, kad se umorite, tu su renesansni vrtovi „Boboli“ sa šišanim čempresima, statuama i fontanama.
U sumrak treba otići na stari most „Ponto Vekio“ odakle je Fernando I proterao mesare jer nije podnosio smrad koji se širio duž čitavog mosta. Otvorio je zlatare u prizemnim radnjicama sa šarenim tendama koje se i danas tu nalaze. U blizini je galerija skulptura na otvorenom s kopijom Mikelanđelovog „Davida“ i originalom „Herkula“. U katedrali „Santa Kroče“ nalaze se grobnice Galileja i Mikelanđela.
Kojom god ulicom da pođete možete uroniti u bogatstvo ovog slikovitog grada i tek onda vidite šta ste dotad propustili. Tu na svakom koraku osećate duh prošlosti, onaj večni žar kojim ovaj grad zrači iz svakog svog umetničkog dela i zdanja.
Nemojte misliti ako ste pročitali moja zapažanja o Firenci da vam je sada sve poznato. Firencu morate upoznati sami ili u dobrom društvu i obavezno probajte crni rižoto sa plodovima mora, paste od sipe i neizbežan hladan kremasti sladoled od šumskog voća.