Kortizol u disbalansu: Uzroci, simptomi i šta preduzeti

Svi povremeno imaju povišen kortizol i njegov nivo varira tokom dana. To je deo prirodne reakcije tela na pretnje i opasnosti.

Međutim, ukoliko telo konstantno proizvodi previše kortizola, to obično ukazuje na neko osnovno zdravstveno stanje.

U nastavku pročitajte kako da prepoznate simptome povišenog kortizola, koji su mogući uzroci i kada treba da se obratite lekaru.

Kada su nivoi kortizola niski, hipotalamus oslobađa hormon koji oslobađa kortikotropin (CRH), što zatim stimuliše prednji režanj hipofize da luči adrenokortikotropni hormon (ACTH). ACTH dalje podstiče nadbubrežne žlezde da proizvode i oslobađaju više kortizola.

Simptomi visokog kortizola uključuju: gojenje, akne, slabost mišića, umor i druge. Uzroci mogu biti stres, tumori nadbubrežnih žlezda i poremećaji hipofize, piše Healhline.

Stres

Stres pokreće kombinaciju signala u telu koji dolaze iz hormona i nerava. Ovi signali uzrokuju da nadbubrežne žlezde oslobode hormone kao što su adrenalin i kortizol.

Rezultat je ubrzan rad srca i porast energije – deo reakcije „bori se ili beži“. To je način na koji telo reaguje na potencijalno opasne situacije.

Kortizol takođe pomaže da se zaustave funkcije koje nisu ključne u tom trenutku. Kada pretnja prođe, nivo hormona se vraća u normalu, kao i telesne funkcije.

Međutim, ako ste konstantno pod stresom, ova reakcija se ne isključuje.

Dugotrajna izloženost kortizolu i drugim hormonima stresa može negativno uticati na gotovo sve procese u telu i povećava rizik od srčanog udara i šloga.

Problemi sa hipofizom

Hipofiza se nalazi u bazi mozga i često se naziva „glavnom žlezdom“ jer kontroliše mnoge funkcije u telu putem lučenja hormona.

Problemi sa hipofizom, poput tumora, mogu dovesti do prevelike proizvodnje ACTH hormona, što zatim stimuliše nadbubrežne žlezde da luče više kortizola.

Tumori nadbubrežnih žlezda

Nadbubrežne žlezde se nalaze iznad svakog bubrega. Njihovi tumori mogu biti benigni (dobroćudni) ili maligni (zloćudni), različite veličine. Obe vrste mogu proizvoditi velike količine hormona, uključujući kortizol.

Ako je tumor dovoljno velik, može pritisnuti okolne organe i izazvati bol ili osećaj punoće u stomaku.

Nuspojave lekova

Određeni lekovi mogu povećati nivo kortizola.

Kortikosteroidni lekovi, naročito kada se uzimaju u velikim dozama ili duži vremenski period, mogu izazvati povišen nivo kortizola.

Uzimanje tačne doze i pridržavanje uputstava lekara može pomoći u smanjenju rizika od razvoja hiperkortizolizma.

Nikada ne treba naglo prestati sa uzimanjem steroida bez konsultacije s lekarom, jer to može izazvati insuficijenciju nadbubrežnih žlezda – stanje u kojem nadbubrežne žlezde prestaju sa radom.

Kada se obratiti lekaru?

Ako sumnjate na povišen kortizol, obratite se lekaru koji može zatražiti test krvi. Visok kortizol izaziva nespecifične simptome, što znači da mogu postojati različiti uzroci.

Mogući testovi uključuju:

Testovi urina i krvi na kortizol: Merenje nivoa kortizola u krvi i urinu. Urinarni test podrazumeva sakupljanje urina tokom 24 sata.

Test pljuvačke na kortizol: Uzorak se uzima noću kada bi kortizol trebao biti najniži. Visoke vrednosti uveče mogu ukazivati na Kušingov sindrom.

Snimanja (MRI, CT): Mogu pomoći da se otkriju eventualni tumori na hipofizi ili nadbubrežnim žlezdama.

Potencijalne komplikacije uključuju:

Kardiovaskularne bolesti

Osteoporozu

Dijabetes

Ako vam lekar potvrdi visok nivo kortizola, radiće s vama na otkrivanju uzroka i odabrati odgovarajući tretman.

Kortizol može porasti usled stresa, problema sa hipofizom ili tumora na nadbubrežnim žlezdama.

Visok kortizol može izazvati brojne simptome kao što su gojenje, glavobolje, razdražljivost i dr.

Pošto su ovi simptomi nespecifični, dijagnozu mora postaviti lekar, najčešće na osnovu nalaza krvi, pljuvačke ili urina.

Postoje neki dokazi da dodaci vitamina D mogu pomoći u snižavanju nivoa kortizola, ali su potrebna dalja istraživanja.