U KBC „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“ funkcioniše ambulanta za bol, s ciljem podrške pacijentima sa hroničnim bolom različitog porekla. Kako su očekivanja pacijenata koji pate od različitih vrsta bola sa pravom velika, značajno je pružiti kratko pojašnjenje o tome šta je to bol, koliko je to kompleksan problem, sa posebnim osvrtom na hronični bol koji se pre svega leči u ambulantama za bol.
Bol je definisan od strane Međunarodne asocijacije za proučavanje bola kao “neprijatno senzorno i emocionalno iskustvo udruženo sa aktuelnim ili potencijalnim tkivnim oštećenjem ili opisom takvog oštećenja”. Bol je subjektivni osećaj, odnosno neprijatno iskustvo. To je senzacija koju izaziva oštećenje dela tela, ali je i neprijatno emocionalno iskustvo. Mnogi govore o bolu i u odsustvu tkivnog oštećenja ili bilo kakvog patofiziološkog uzroka. Ako je takvo iskustvo uzrokovano tkivnim oštećenjem, onda je slika mnogo jasnija.
Bol je opsesija čoveka od njegovog nastanka. Do pre samo par desetina godina naučnici su istraživali bol na modelu koji se sastoji od odašiljača, prenosnika i centara integracije. Na osnovu te stare slike, fiksni receptori za bol u oštećenom tkivu pasivno detektuju oštećenje usled poremećenog hemizma raspadnutih ćelija i putem nerava prenose informaciju do centara u mozgu.. Ovo mišljenje je prevaziđeno i danas je jasnija sva kompleksnost i značaj bola kao terapijskog problema. Treba jasno razlikovati lečenje akutnog od terapije hroničnog bola.
Ono što naročito treba naglasiti kada se govori o terapiji hroničnog bola, jeste značaj multidisciplinarnog pristupa problemu. Kada se govori o hroničnom bolu, treba imati u vidu da je bol još od Homerovog vremena pojam patnje. Stoga treba razlikovati bolne senzacije (svest o štetnom stimulansu) od bolnog iskustva (opšte subjektivno iskustvo patnje usled bola). To su primarna i sekundarna komponenta bola. Primarna uključuje osećaj, opažanje, diskriminaciju i prepoznavanje štetnog stimulusa, dok sekundarna uključuje patnju i reaktivne aspekte (anksioznost, depresiju i druge emocionalne odgovore na bol). Emocionalna komponenta je neraskidivo uključena u sve aspekte bolnog iskustva.
Moderni pristup kontroli hroničnog bola uključuje i psihičko i fiziološko posmatranje problema, odnosno lekare koji se bave i jednim i drugim, dakle uključuje multidisciplinarni tim lekara.
Danas na raspolaganju za terapiju hroničnog bola imamo, pored novih i moćnih lekova, anestezioloških i hirurških procedura, brojne nove pristupe lečenju koji pokušavaju da mobilišu unutrašnje telesne faktore u borbi protiv bola. Tu spadaju akupunktura, psihoterapija, hipnoza, akupresura, fizikalna terapija itd.
S obzirom na kompleksnost hroničnog bola, jasno je zašto nema jedne efikasne terapije koja bi bila bezbedna-dobra za lečenje svih problema vezanih za bol… Teško da će se ikada pronaći “penicilin za bol”.
Osnovno načelo terapije bola sastoji se u uticaju na centralne i periferne delove bolnog puta. Centralno podrazumeva podizanje praga za bol, modifikujući odgovor na bol. Perifernim delovanjem se pre svega uklanja uzrok bola ako je moguće, prekidajući put bola hemijskim ili hirurškim putem i primenom specifičnih lekova ili načina koji angažuju unutrašnje odbrambene mehanizme.
Na kraju, jedino dobrim upoznavanjem problema svakog pacijenta ponaosob može se lečiti bol. Nekada je bol moguće ukloniti u celosti, nekada nažalost i ne i to treba objasniti pacijentima. Ipak i tada se bol može ublažiti do podnošljive mere kod najvećeg broja pacijenata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
