Stara legenda kaže da onaj ko dođe u Prag, a ne ljubi se na Karlovom mostu, kao da nije ni bio u prestonici Češke. Ljubav onih koji se poljube baš na sredini mosta preko Vltave trajaće večno. To je verovatno samo jedan od razloga zašto svakoga dana preko najpoznatijeg praškog mosta na Vltavi pređe više od 30.
Stara legenda kaže da onaj ko dođe u Prag, a ne ljubi se na Karlovom mostu, kao da nije ni bio u prestonici Češke. Ljubav onih koji se poljube baš na sredini mosta preko Vltave trajaće večno. To je verovatno samo jedan od razloga zašto svakoga dana preko najpoznatijeg praškog mosta na Vltavi pređe više od 30.000 turista. S druge strane, za šest vekova dugu istoriju Karlovog mosta vezuju se i brojne legende o nesrećnim, silom razdvojenim, mladim ljubavnicima, a možda je opet to posledica nepridržavanja pravila o ljubljenju.
Legendom je obavijena i najpoznatija statua Svetog Jovana Nepomuka urađena u bronzi koja pokazuje njegovo stradanje i bacanje u Vltavu. Naime, dodirivanje te statue donosi sreću, pa se tako svakodnevno mogu videti turisti koji stavljaju dlanove na statuu, na već uglačanim delovima poput onih na statui Julije u Veroni. Osim Svetog Jovana Nepomuka, Karlov most celom dužinom krase kopije ostalih 30 statua nastalih u 17. i 18. veku, a koje se čuvaju u Nacionalnom muzeju Češke.
Predanjem je obuhvaćena i sama izgradnja mosta. Prema legendi, u njega su ugrađene hiljade jaja kao malter da bi se novi kameni most spasao od poplava. Da li je malter stvarno ojačan jajima ili ne, nije poznato, ali je 1890. kada je vršena poslednja ozbiljna rekonstrukcija, potvrđeno da se u njemu nalaze organske materije, a čvrstoća maltera morala se savladati eksplozivom.
S obe strane reke most je omeđen kulama. Na levoj obali to je Juditina kula iz 12. veka koja je nekoliko vekova starija od samog Karlovog mosta i koja je bila ulaz na bujicom srušen Juditin most. Na desnoj obali reke dominira veća kula iz 15. veka, sagrađena u gotskom stilu, koji je inače karakterističan za većinu praških građevina.
Karlov most je sagrađen u 14. veku po naređenju Karla IV, na mestu starog drvenog Juditinog mosta koji je uništen velikim poplavama. Most je dugačak 516 metara, širok – deset i leži na 16 potpornih stubova. Projektovao ga je isti arhitekta koji je projektovao i katedralu Svetog Vita u Hradčanima. Od 1974. služi isključivo kao pešačka zona. Osim turista, tokom cele godine na mostu se mogu videti brojni prodavci suvenira u obliku praških najznačajnijih građevina, ali i slikari portreta, muzičari, baletske grupe…
Da bi se most iznova zaštitio od zuba vremena počela je trogodišnja rekonstrukcija, srećom po turiste, bez zatvaranja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
