Lek protiv bolova koji svi imamo kod kuće može izazvati rizično ponašanje

„Izgleda da acetaminofen smanjuje negativne emocije kada ljudi razmišljaju o rizičnim aktivnostima –jednostavno se ne osećaju toliko uplašeno“, objasnio je neurolog Boldvin Vej (Baldwin Way) sa Državnog univerziteta Ohaja kada su rezultati objavljeni.

„S obzirom na to da gotovo 25% populacije u SAD-u uzima acetaminofen svake nedelje, smanjeno opažanje rizika i povećana spremnost na rizično ponašanje mogu imati važne posledice po društvo“, piše sciencealert.com.

Ovi nalazi dopunjuju sve veći broj istraživanja koja ukazuju na to da efekti acetaminofena na ublažavanje bola utiču i na različite psihološke procese – smanjujući osetljivost na povređena osećanja, empatiju i čak kognitivne sposobnosti. Istraživači pretpostavljaju da bi lek mogao da utiče i na sposobnost procene rizika.

Iako su efekti blagi – i za sada još uvek samo teorijski – važno ih je uzeti u obzir, posebno imajući u vidu da je acetaminofen najčešći aktivni sastojak lekova u Americi, prisutan u više od 600 vrsta bezreceptnih i lekova na recept.

U seriji eksperimenata u kojima je učestvovalo više od 500 studenata, tim istraživača je pratio kako jedna doza od 1000 mg acetaminofena (maksimalna preporučena pojedinačna doza za odrasle) utiče na ponašanje u pogledu rizika, u poređenju sa placebo grupom.

Tokom eksperimenata, učesnici su morali da naduvavaju balon prikazan na ekranu računara – svako pumpanje donosilo je zamišljeni novac. Cilj je bio da se zaradi što više novca, ali da se balon ne preduva i ne pukne, jer bi u tom slučaju učesnik izgubio sav dobitak.

Rezultati su pokazali da su studenti koji su uzeli acetaminofen bili spremniji da preuzmu rizik tokom zadatka u odnosu na placebo grupu. U proseku, oni su više puta naduvavali balon (i češće ga pucali).

„Ako ste oprezni, pumpaćete balon nekoliko puta i odlučiti da uzmete novac, jer ne želite da balon pukne“, rekao je Vej, te dodao: „Ali oni koji su uzeli acetaminofen, kako balon postaje veći, verovatno osećaju manju anksioznost i negativne emocije u vezi sa tim rizikom.“

Pored simulacije sa balonom, učesnici su tokom dva eksperimenta popunjavali i upitnike o tome koliko rizičnim doživljavaju različite situacije – kao što su klađenje dnevne zarade na sportsku utakmicu, bandži skakanje sa visokog mosta ili vožnja bez pojasa.

U jednom od upitnika, činilo se da uzimanje acetaminofena smanjuje doživljeni rizik u odnosu na placebo grupu, dok u drugom sličnom testu taj efekat nije primećen.

Iako ovi eksperimenti ne moraju tačno odražavati ponašanje u realnom životu, istraživači su zaključili da postoji značajna veza između konzumacije acetaminofena i sklonosti ka rizičnijem ponašanju – čak i ako je efekat blag.

Dodaju i da se ovaj efekat može tumačiti i drugačije – na primer kao posledica smanjene anksioznosti.

„Moguće je da, kako balon postaje veći, učesnici koji su uzeli placebo osećaju sve veću anksioznost zbog moguće eksplozije balona“, objašnjavaju istraživači.
„Kada anksioznost postane prevelika, oni prekidaju zadatak. Acetaminofen možda smanjuje tu anksioznost, što dovodi do većeg rizika.“

Tim je dodao da bi buduća istraživanja trebalo da se pozabave i psihološkim mehanizmima koji stoje iza ovih efekata, kao i biološkim procesima koji utiču na donošenje odluka.

I pored ovih nalaza, acetaminofen ostaje jedan od najvažnijih i najkorišćenijih lekova u svetu, a Svetska zdravstvena organizacija ga i dalje smatra esencijalnim lekom – iako neka pitanja ostaju otvorena.

„Zaista nam je potrebno više istraživanja o tome kako acetaminofen i drugi lekovi koji se izdaju bez recepta utiču na izbore koje pravimo i rizike koje preuzimamo“, rekao je Vej.