Letelica Insajt uspešno sletela na Mars 1Foto: Wikipedia

Samo sletanje bilo je vrlo napeto, jer je ova letelica morala da, nakon probijanja Marsove atmosfere, postepeno smanjuje brzinu sa skoro 20.000 km na čas na 0, za svega šest minuta, a za tako kratko vreme trebalo je da izbaci padobran, uključi svoje motore za spuštanje i prizemlji se na tri noge.

Srećom, sve se završilo dobro i ovaj istorijski uspeh dočekan je sa oduševljenjem i radošću u kontrolnom centru u Kaliforniji. „Bilo je veoma napeto i emotivno. Kakav dan za NASA“, istakao je Džim Brajdenstin, administrator Američke agencije za istraživanje svemira.

„Sletanje na Mars jedna je od najtežih pojedinačnih radnji koje su ljudi morali da urade u istraživanju planeta. To je tako teška stvar, toliko opasna da uvek postoji povelika šansa da nešto može da krene naopako“, rekao je vođa tima zaduženog za Insajt naučnik Brus Banert.

Letelica Insajt uspešno sletela na Mars 2

Iako je ovo osmo uspešno sletanje letelica NASA na Mars od 1976. godine, ovo je prva letelica koja će sprovesti istraživanja u dubokoj unutrašnjosti planete. Insajt je sleteo na mestu udaljenom manje od 600 kilometara od letelice Kjuriositi, koju je NASA spustila na Mars 2012. godine.

Insajt će na Marsu provesti 24 meseca i za to vreme će pokušati da, uz pomoć instrumenata kojima raspolaže i jedne robotske „ruke“ prikupi što više geoloških podataka o ovoj planeti. Ova letelica – vredna gotovo milijardu dolara – najpre će postaviti seizmometar na tlo, kojim će detektovati i najmanje potrese u unutrašnjosti planete. Merenjem ovih potresa, naučnici bi dobili važne informacije o internoj strukturi Marsa i o načinu na koji se ova planeta formirala.

Takođe, biće korišćena toplotna sonda, koju će Insajt ukopati pet metara u dubinu i koja će meriti i pratiti promene u unutrašnjoj temperaturi planete.

Pomoću trećeg instrumenta, Insajtovih antena, naučnici će biti u stanju da prate poziciju robota sa takvom preciznošću da će moći da odrede koliko se Mars „leluja“ na svojoj osi tokom rotacija. Stepen lelujanja odražava veličinu planetarnog jezgra, kao i njegov sastav i gustinu – da li je u tečnom ili čvrstom stanju.

Zemljino rotirajuće tečno jezgro proizvodi magnetno polje koje štiti život na Zemlji od radijacije koja bi mogla da mu naudi, a jednako pomaže i u sprečavanju visokoenergetskih čestica Solarnog vetra da oštete atmosferu naše planete. Možda je i Mars nekada bio sličan Zemlji, ali je u jednoj tački svoje istorije izgubio magnetno polje i veliki deo svoje atmosfere, što je uzrokovalo izuzetan pad temperature i izložilo njegovu površinu intezivnoj radijaciji.

Naučnici se nadaju da nam upravo Insajt može pomoći da objasnimo zašto i na koji način se to desilo.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.