Kako su vetrovi na kraju raznosili pesak ka vrhu, prostor u kojem je nekad bila dina ostao je očuvan kao jama na površini Marsa. Iako su gigantske peščane dine dokumentovane na velikom broju slika Marsa, ove geološke karakteristike su na Zemlji otkrivene tek 2016, a na Marsu tek početkom 2018. godine. Koristeći satelitske snimke istraživači su uočili čitava polja peščanih dina i to na površini dva različita regiona na ”crvenoj planeti”: 480 potencijalnih kalupa na Noctis Labyrinthus, koji obiluje platoima i kanjonima, i 300 na Hellas Planitia, krateru starom četiri milijarde godina. Studija dvojice američkih naučnika sa Departmana za zemaljske i svemirske nauke Univerziteta u Vašingtonu i sa Astrobiološkog instituta NASA, Dejvida Ketlinga i Mekenzi Dej, objavljena je početkom juna u časopisu Journal of Geoophysical Research: Planets. Analiza veličine, oblika i starosti ovih dina mogla bi mnogo da kaže o klimatskim prilikama na Marsu kroz njegovu istoriju.

Ketling i Dej tvrde da ove jame mogu da budu dobro mesto za traženje dokaza o prastarim oblicima života, a da oblici jama pokazuju kako su se vetrovi ponašali u prošlosti. Prema njihovim rečima, džepovi na jamama bi mogli i da još uvek sadrže pesak koji je milionima godina zaštićen od svih mogućih elemenata. Ovaj prastari pesak bi mogao da bude dobro mesto za traženje molekularnih dokaza postojanja života na Marsu jer je utvrđeno da peščane dine na Zemlji podržavaju život mikroba.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs