Masti su veoma heterogena grupa jedinjena koja vrše različite funkcije u organizmu: neutralne masti (trigliceridi) predstavljaju energetsku rezervu u organizmu, imaju strukturalnu ulogu tj. osnova su građe ćelijskih membrana i membrana ćelijskih organela (fosfolipidi), polazna su osnova za sintezu drugih značajnih organskih jedinjenja (steroidno jezgro holesterola je prekurzor za sintezu steroidnih hormona – polni hormoni, hormoni kore nadbubrežnih žlezda, steroidnih vitamina, žučnih kiselina…).
Potrebe organizma za mastima se obezbeđuju dvojako: sintezom u samom organizmu (endogeni lipidi) i unošenjem putem hrane (egzogeni lipidi). Sinteza u organizmu se pretežno odvija u ćelijama jetre, tankog creva i ćelijama masnog tkiva, a polazna jedinjenja mogu biti i produkti metabolizma ugljenih hidrata i proteina. Varenje masti započinje u želucu, ali glavnina tog procesa i procesa apsorpcije se odvija u tankom crevu. Delovanjem žučnih kiselina iz žuči i alkalija iz pankreasnog soka masti se u tankom crevu emulguju.
Masti se, kao jedinjenja nerastvorna u vodi, u krvi transportuju u obliku lipoproteina tj. čestica koje su sačinjene od masti i proteina, i kao takve su rastvorne u krvnoj plazmi. U zavisnosti od odnosa čestica u njima, lipoproteini imaju različitu gustinu te se primenom ultracentrifugiranja mogu razdvojiti i klasifikovati u sledeće grupe: hilomikrone, VLDL, LDL i HDL lipoproteinske čestice.
Koncentracije lipidnih komponenti u krvi zdravog čoveka su relativno konstantne u poređenju sa varijabilnošću od čoveka do čoveka, i pod normalnim uslovima ne variraju u dužem vremenskom razdoblju. Međutim, u određenim fiziološkim i patološkim stanjima njihova koncentracija se menja, i postaje značajan dijagnostički parametar. Na nivo lipida u krvi utiču godine starosti (deca do puberteta imaju niže vrednosti), pol, hormonski status, način ishrane, fizička aktivnost itd. Povišene koncentracije lipida u krvi susrećemo kod hipofunkcije štitne žlezde, šećerne bolesti, opstruktivne žutice, naslednih poremećaja metabolizma masti itd., a snižene su kod hiperfunkcije štitne žlezde, teškog hepatitisa, ciroze jetre itd.
Za utvrđivanje lipidnog statusa organizma krv se uzorkuje nakon perioda noćnog gladovanja od približno 12 sati. Najčešće se određuju ukupan holesterol, frakcije holesterola HDL-holesterol i LDL-holesterol, i trigliceridi. HDL-holesterol, tj. njegova HDL2 podfrakcija, ima zaštitnu ulogu, što su njegove vrednosti više to je bolje, i smatra se da ovaj holesterol „čisti“ krvne sudove. Poželjno je da odnos ukupan holesterol/HDL-holesterol bude ispod 4.5, a ako je ovaj odnos iznad 5.0 to se smatra visokorizičnim. LDL-holesterol je tzv. „loš holesterol“ i njegovo određivanje je važno kao faktora rizika za koronarna oboljenja i za one pacijente kod kojih je dijagnostifikovana ateroskleroza. Poželjno bi bilo da je odnos LDL/HDL-holesterol niži od 3.0, a ako je iznad 3.5 smatra se visokorizičnim. U Službi za laboratorijsku dijagnostiku KBC-a „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“ utvrđivanje lipidnog profila se radi rutinski, a paralelno se određuje i visokosenzitivni CRP (hsCRP) koji nije samo marker inflamacije već i faktor rizika koji direktno učestvuje u patogenezi ateroskleroze.
Povećane koncentracije masnoća u krvi predstavljaju jedan od faktora rizika za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti, pa je potrebno održavati ih u fiziološkim granicama bilo promenama životnih navika, ili ako to nije dovoljno uključivanjem medikamentozne terapije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
