Mediteran u srcu Novog Sada

Uđeš u Zmaj Jovinu s Trga slobode, prođeš katedralu, gledaš levo, usput pazeći da nekog ne pokupiš, onda skreneš u prvu slatku malu krivudavu uličicu koju spaziš i – tu si! Sad samo ostaje da biraš između limunade u „10 ljutih gusara“, medovače u „Marti“, koktela u „Gardenu“ ili „Kaktusu“, čaja u „Divnom dućanu“, tople čokolade u „Fridi“ ili u „Lazinom teletu“, sokića u „Kubi“ ili piva u „Londonu“…
Ovako jedan mladi bloger daje uputstvo ostalim internet forumašima za neprevaziđen provod u Novom Sadu, a drugi se nadovezuje: „Ko god je makar jednom zakoračio u Ulicu Laze Telečkog zna o čemu pričam. To je raj na zemlji! Danju sasvim mirna ulica, koja na trenutke zna da podseti na ulicu nekog primorskog grada, puna ’specifičnih’ kafića, koji su na sebi svojstven način drugačiji. Noću je prava stvar, jer se tada dešava ono pravo. Izgled se totalno promeni, i odjednom se stvori neverovatna gužva, uz koju se dobije i vesela atmosfera, i još gomila piva…“
Ulica koja nosi ime poznatog novosadskog glumca i reditelja Laze Telečkog postala je nezaobilazna destinaciija mladog sveta željnog dobrog provoda. U samom srcu grada, a opet ušuškana, preko dana mirna, a noću naprosto proključa o čemu svedoče stanari ove nekada mirne ulice koji još malo uživaju blagodeti zimskog radnog vremena bezbrojnih kafića, te bar posle jedan sat po ponoći mogu malo da počinu. Preko leta, međutim, kompletna ludnica traje do svanuća, pa i duže.
Otkud pomama Novosađana za ovom ulicom? Mnogi veruju da je čar Lazine upravo u posebnoj atmosferi uzanog i krivudavog sokaka oivičenog starim kućama koje su zadržale autentičnu spoljašnost. Ili jednostavno u činjenici da na 306 koraka koliko je ulica dugačka, odnosno kratka, ima dvadesetak lokala, kafića, pabova, kafanica, klubova od kojih je svaki drugačiji, ima neku svoju priču.
Najstariji lokal u Lazinom sokačetu je „London“. Kad je pre deset godina otvoren niko nije očekivao, ma ni sanjao, da će jednog dana ulica biti tako popularna u gradu. „Sad bi svi da otvore nešto u Laze Telečkog, ali više nema slobodnog prostora“, priča menadžer ovog kluba. Tačno preko puta – još jedan atraktivan pab, drugačiji od svih koji postoje: „Lazino tele“. Jedan od najmlađih lokala u sokaku ime je, po rečima vlasnika, dobio u slavu cele „pomahnitale ugostiteljske ulice Laze Telečkog“. U prizemlju dominira velika terasa koja je ukrašena starim gitarama, harmonikom, klavirom i rustičnim stolicama. Na spratu je veliki šank s barskim stolicama i prostor za nastupe rok bendova. U „Lazinom teletu“ postoji kolekcija od 850 različitih piva iz celog sveta. Smatra se da je to najveća kolekcija piva u Srbiji.
Večernji provod u Lazinoj uličici počinje stajanjem ispred „Marte“ jer unutra obično nema mesta, ali zato ima sjajne medovače. Ovo je, kažu, prvi lokal ispred kojeg je počelo da se „džedži“ i da se to računa kao vrsta dobrog provoda. Sada se u neko noćno, letnje doba „džedži“ u celom Lazinom sokačetu jer više ne bude ni slobodnog centimetra za šetnju.
I tako, čim grane proleće, vidimo se u Lazinom sokaku, starom novosadskom toponimu koji je poslednjih godina postao sinonim za dobar provod!