Moćan lek protiv raka otkriven u japanskoj drvenoj žabi

Japanska drvena žaba (Dryophytes japonicus) nije bila slučajan izbor. Poznato je da vodozemci i gmizavci izuzetno retko obolevaju od raka, pa su istraživači sa Japanskog naprednog instituta za nauku i tehnologiju želeli da ispitaju da li bi prenos njihovih crevnih bakterija na miševe mogao da ima antikancerogeni efekat.

Ukupno je testirano 45 različitih sojeva bakterija poreklom od žaba, daždevnjaka i guštera, a devet njih pokazalo je značajnu sposobnost borbe protiv tumora.

Najimpresivniji među njima bila je bakterija Ewingella americana, izolovana upravo iz japanske drvene žabe.

„Ovi nalazi ukazuju na to da crevni mikrobiomi nižih kičmenjaka kriju brojne, do sada neistražene bakterijske vrste sa izuzetnim terapijskim potencijalom“, navode istraživači u objavljenom radu.

Istraživanje je pokazalo da bakterija deluje tako što aktivira imuni sistem i uključuje imune ćelije u borbu protiv raka. Za razliku od drugih sojeva koji su imali kratkotrajan efekat, samo jedna doza E. americana ne samo da je smanjila tumore kod tretiranih miševa – već su oni potpuno nestali.

Štaviše, kada su ćelije raka ponovo ubrizgane miševima 30 dana kasnije, tumori se nisu razvili ni tokom narednog meseca.

Detaljna analiza otkrila je da E. americana deluje dvostruko: direktno napada tumorsko tkivo, ali istovremeno pojačava imuni odgovor organizma, aktivirajući T ćelije, B ćelije i neutrofile – ključne „borce“ imunog sistema.

Naučnici veruju da je njena efikasnost povezana s evolutivnom sposobnošću preživljavanja u sredinama sa malo kiseonika, kakve su i tumorska tkiva. Upravo takvi uslovi obično potiskuju imuni odgovor i smanjuju delotvornost hemoterapije.

Preliminarne studije na životinjama pokazuju i da je bakterija relativno bezbedna: brzo se eliminiše iz krvotoka miševa, ne izaziva dugotrajnu toksičnost i ne oštećuje zdrave organe, piše Science Alert.

Injekcije E. americana bile su efikasnije u smanjivanju tumora nego neki postojeći tretmani, uključujući i doksorubicin, jedan od često korišćenih hemoterapeutika.

„Rezultati ukazuju na to da E. americana predstavlja obećavajućeg terapijskog kandidata sa prihvatljivim bezbednosnim profilom, pogodnim za potencijalni klinički razvoj“, navode autori studije.

Ipak, istraživanje je još u ranoj fazi i potrebno je mnogo dodatnih testiranja kako bi se utvrdilo da li se ovi rezultati mogu primeniti i kod ljudi.

Naučnici planiraju da testiraju ovu bakteriju i na drugim vrstama raka, da ispitaju njeno delovanje u kombinaciji s postojećim terapijama, kao i različite načine primene leka.

Bezbednost će biti ključna ako se bakterijska terapija bude približila kliničkim ispitivanjima. Naime, E. americana je ipak bakterija koja u određenim uslovima može izazvati infekcije kod ljudi, pa će najveći izazov biti pronaći način da se koristi bez štetnih posledica.

U međuvremenu, naučnici već istražuju druge načine korišćenja bakterija u borbi protiv raka, a jedna bakterijska terapija već se koristi u lečenju određenih oblika raka bešike.

Žabe i drugi gmizavci bi u budućnosti mogli dodatno obogatiti ovaj terapijski arsenal, kao izvor novih potencijalnih lekova protiv raka.

„Naši nalazi ukazuju na ogroman, do sada neiskorišćen potencijal raznovrsnih mikrobnih ekosistema i naglašavaju koliko je očuvanje biodiverziteta važno za napredak medicine i razvoj novih terapija“, zaključuju istraživači.