Mogu li biljke da „broje“? Nauka otkriva njihovu iznenađujuću preciznost

Primer su poznate biljke mesožderke – rosike (Venus flytrap). Njihovi listovi se zatvaraju kada osete kretanje insekta ili drugog objekta, ali samo ako se taj pokret ponovi dva puta u roku od 15 do 20 sekundi. Pokrete biljka registruje preko sitnih „okidačkih“ dlačica na listovima, koje šalju električne impulse kroz biljne jone. Kada se registruju dva impulsa, listovi se zatvaraju.

Međutim, međunarodni tim naučnika je još 2016. pokazao da rosike mogu računati i iznad toga – čekaju najmanje tri impulsa pre nego što počnu da luče enzime za varenje plenа, čime štede energiju i izbegavaju nepotrebne reakcije, piše Science Focus.

Slične sposobnosti uočene su i kod biljke Arabidopsis thaliana, koja dnevno skladišti skrob putem fotosinteze, a noću mora da reguliše tempo potrošnje tog skroba. Biljka kombinuje informacije o količini skroba u listovima i unutrašnji cirkadijalni ritam kako bi „izračunala“ održivu potrošnju.

Naučnici napominju da ove sposobnosti ne treba tumačiti kao inteligenciju ili postojanje mozga u biljkama – one jednostavno rade ono što im je potrebno za preživljavanje. Ipak, složenost ovih procesa ostavlja utisak sofisticiranog „prirodnog brojanja“.