Zaboravite na meso: „Morska slanina“ osvaja evropske kuhinje

 „Morska slanina“ kao zamena za meso

Džamil Džavidpur, biološkinja i profesorka na Univerzitetu Južne Danske, objašnjava da se morska trava smatra „zelenim zlatom“ zbog svojih nutritivnih karakteristika, niskog sadržaja masti i smanjenog ugljeničnog otiska u poređenju sa proizvodnjom ribe ili govedine, piše Euronews.com.

„Sada je pravo vreme da se fokusiramo na ovu vrstu proizvodnje“, kaže Džamil Džavidpur.

Palmaria Palmata i Saccharina Latissima su osnova japanske kuhinje

U Danskoj, preduzetnici pokušavaju da promovišu njegovu potrošnju. Mads Hekter, najveći proizvođač jestivih morskih algi u zemlji, vodi farmu od 19 hektara na obali Kertemindea. Iz pomenutog projekta uzgaja dve alge. Palmaria Palmata i Saccharina Latissima su osnova japanske kuhinje. Spore algi su pričvršćene direktno za užad kako bi se obezbedilo više od jedne žetve godišnje.

Hekter je čvrsto posvećen održivosti. Objašnjava da njegov način uzgoja omogućava da se ista biljka eksploatiše nekoliko godina. Drugi cilj ovog projekta je podizanje svesti o potrošnji morskih algi. Istraživači već rade na knjizi recepata, u kojoj učestvuju četiri srednje škole, uključujući internat Langeland.

Katrine Kae Hansen, biološkinja iz Fjord Balte, istraživačko-informacionog instituta koji je povezan sa ovim projektom, daje primer jestivih morskih algi pokazujući crtež: „Ovo se često naziva ‘morska slanina’, jer sadrži i mnogo proteina. Može se koristiti umesto životinjske slanine. Održivija je i zdravija. Zato je edukacija toliko važna: mladi su budućnost i oni su budući potročaši.“

Salata od algi ima žilavu i hrskavu teksturu

Najbolji način da otkrijete nove namirnice i njihove prednosti je da ih probate. Napori za podizanje svesti o uvođenju ovog morskog proizvoda u našu ishranu uključuju posebne radionice. Učenici i kuvar srednje škole Langelands Efterskole pripremili su jela na bazi algi, što je prvo takvo iskustvo za Rejhaneh, iransku učenicu internata. Kaže da salata od algi „ima žilavu, hrskavu teksturu“.

U AlgaeFood učestvuju dve zemlje: Danska i Nemačka. Ovaj projekat ima ukupan budžet od 1,9 miliona evra, od čega 65 odsto dolazi iz evropske kohezione politike.