Svi znaju muzej Madam Tiso, a priča o njenom životu je bizarnija od horor filma: Pre javnih ličnosti, pravila je maske mrtvih vladara

Sve počinje u Strazburu, u 18. veku, u gradu u kojem se istorija često rađala na ivici politike, revolucije i zanata. Upravo ovde je 1761. godine rođena Marija Grošolc, žena koju će svet kasnije upoznati pod imenom Madam Tiso, piše Pero Jovović.

Otac joj je poginuo pre njenog rođenja, a majka je ubrzo pronašla posao kao domaćica kod Filipa Kurtijusa, lekara i vajara amatera koji se bavio izradom voštanih anatomskih modela.

Kurtijus je ubrzo prepoznao Marijin talenat i počeo da je podučava izradi figura od voska – veštini koja je u to vreme imala i naučnu i obrazovnu svrhu. Vosak se koristio za prikaz ljudskog tela, bolesti i anatomije, mnogo pre nego što je postao sredstvo zabave.

Porodica se kasnije preselila u Pariz. Zahvaljujući Kurtijusovom ugledu, Marija Grošolc je kao veoma mlada počela da izrađuje portrete poznatih ličnosti. Među njenim ranim radovima bile su figure Voltera i Žan-Žaka Rusoa.

Njena veština joj je otvorila vrata Versaја: Nekoliko godina je provela kao umetnica na dvoru, gde je podučavala članove kraljevske porodice. Međutim, Francuska revolucija sve je preokrenula.

Tokom revolucionarnog perioda Marija je bila primorana da izrađuje posmrtne maske pogubljenih aristokrata, uključujući Lujа Šesnaestog i Mariju Antoanetu. Te maske nisu bile umetnički hir, već politički simboli, izlagane su kao dokaz pada starog režima.

Zbog veza sa dvorom, Marija je i sama bila uhapšena i čekala je pogubljenje. Spašena je zahvaljujući Kurtijusovim revolucionarnim kontaktima.

Posle smrti Filipa Kurtijusa, Marija nasleđuje njegovu kolekciju voštanih figura. Početkom 19. veka seli se u Veliku Britaniju, gde putuje sa izložbom po manjim gradovima i sajmovima.

Tek 1835. godine, već u poznim godinama, otvara stalnu izložbu u Londonu, u ulici Bejker strit. To je bio početak muzeja koji će kasnije postati svetski brend – Muzej Madam Tiso.

Madam Tiso umrla je 1850. godine, ali je njeno ime nastavilo da živi kroz instituciju koja i danas oblikuje način na koji popularna kultura „pamti“ poznate ličnosti.

Muzej koji danas privlači milione turista širom sveta od samog početka uključivao je i deo posvećen kriminalcima i pogubljenjima, kasnije poznat kao „Komora strave“.

Neke od najstarijih figura u kolekciji i danas sadrže vosak iz 18. veka. U različitim muzejima posetioci mogu videti veoma realistične voštane figure pop pevača i holivudskih glumaca među kojima su i Ozi Ozborn, Paris Hilton, Džordž Kluni, Džulija Roberts, Madona, Vudi Alen, Vilijam Šekspir, Bijonse, Lejdi Gaga, Majkl Džordan, Elvis Presli, Elton Džon, Dajana Ros i mnogi drugi.

Danas u Strazburu ne postoji poseban muzej posvećen Madam Tiso, ali ovaj lanac muzeja postoji širom sveta, na gotovo svakom kontinentu. U Londonu, Beču, Pragu, Istanbulu, Berlinu, Pekingu, Šangaju, Vuhanu, Nju Delhiju, Tokiju, Singapuru, Bankoku, Las Vegasu, Nešvilu, Njujorku, San Francisku, Vašingtonu i Sidneju.