Foto: Aleksandar Veljković

Konkretno, ako spoljna temperatura iznosi 34 stepena, klima uređaj treba podesiti da hladi na 26-27 stepeni. Takvu temperaturnu razliku ljudski organizam dobro podnosi.

Kod osoba sa zdravstvenim problemima, treba biti posebno oprezan prilikom podešavanja temperature u unutrašnjem prostoru, jer izlazak na vrlo visoke temperature može biti vrlo opasan, pogotovo za osobe s niskim pritiskom i starije osobe radi problema cirkulacije.

Pozitivno za alergičare

‘Klima uređaji, ako su pravilno odabrani, instalirani i održavani, prilikom hlađenja, čišćenja i ovlaživanja zraka ne bi trebalo biti opasni po zdravlje ljudi. Naprotiv imaju pozitivan učinak kako na zdrave tako i na one koji pate od alergija i astme. Isto tako, klima uređaj (uključujući i filtriranje, ovlaživanje, hlađenje i dezinfekciju) može se koristiti za osiguravanje čiste, sigurne, hipoalergijske atmosfere kakva je neophodna u bolničkim operacionim salama i drugim sredinama gde boravi veliki broj ljudi (na primer biokopi i avioni). Međutim, neodržavani klima-uređaji mogu dovesti do širenja mikroorganizama, najčešće Legionelle pneumophilae, odgovorne za legionarske bolesti, i drugih termofilnih aktinomiceta’, objašnjava dr Lea Homolak.

Možemo li uhvatiti prehladu i narušiti imunitet tokom izlaganja klimi?

‘Bez dodatnog ovlaživanja klima uređaj suši vazduh u prostoriji što onda uzrokuje sušenje sluznice nosa koja pak slabije pročišćava vazduh koji udišemo (od virusa, bakterija i alergena). Uzrok prehlade ili alergije nije klima uređaj, već bakterije, virusi ili alergeni. Direktno duvanje, isušivanje vazduha i izostanak dovođenja svežeg zraka može dovesti do negativnih učinaka klima uređaja i na kožu tako što ju isušuje i time se pogoršavaju stanja raznih dermatitisa i ekcema’.

Pustiti sveži vazduh u prostor

Pravi sveži vazduh u prostoru važan je za mešanje vazduha, kako bi se postigao zadovoljavajući stepen kvaliteta vazduha. Teoretski bi stalni boravak u klimatizovnom okruženju bez ovlaživanja i ulaska svežeg vazduha mogao dovesti do smanjenja imuniteta, jer nedostatak kiseonika otežava normalno funkcionisanje belih krvnih stanica koje učestvuju u borbi protiv bakterija. Snižena količina kiseonika u vazduhu koji udišemo mogla bi povećati krvni pritisak i broj otkucaja srca – ali za to je ipak potrebno ekstremna niska količina kiseonika. Nivo kiseonika u krvi takođe je povezana i s nivoom serotonina, „hormona sreće“. Dakle, raspoloženje na otvorenom i u zelenilu uvek je bolje nego u zatvorenim prostorijama, bez obzira na klima uređaje.

Redovno treba servisirati klima uređaj jer će samo čisti i servisirani klima uređaji postići maksimalnu efikasnost i neće ugroziti čovekovo zdravlje.

Kako se rashladiti bez klime?
 
Ima načina za rashlađivanje i bez skupe aparature, koja pored visoke nabavne cene troši i struju. Hlađenje na prirodan način olakšava pritisak na kućni budžet i smanjuje zagađenje vazduha zbog redukovane potrebe za električnom energijom.

Povoljniji i štedljiviji od klima uređaja su ventilatori. Ventilator deluje samo ako je usmeren tamo gde želite stvoriti osvežavajući povetarac. Nema mnogo učinka od ventilacije prostorije ili njenog dela gde niko ne boravi.

Po vrućini pomaže i tuširanje mlakom ili hladnom vodom. Budući da se traži niska temperatura vode, ne troši se puno (ili nimalo) struje na njeno zagrevanje. Po izlasku iz kade ili kabine za tuširanje ne treba se brisati peškirom nego pustiti da voda sama ispari sa kože.

Ako nemate vremena za tuš, mogu pomoći i hladne obloge na čelo ili vrat.

Možete se rashladti hladnim napitkom, od kojih su najdelotvorniji oni s malo ili bez šećera te s blagim ukusom limuna odnosno limete.

Isključite električne aparate. Smanjite vlagu u unutrašnjosti stana jer ona pojačava osećaj topline, zato manje sušite odeću u stanu.

Ako je i veče vruće, smanjiti temperaturu gašenjem svetla.