Najveći, posle Čikaga

Apatin je najveći grad Ličana, posle Čikaga. Ova konstacija (u Apatinu naglašavaju činjenica) često se izriče, i u zbilji i u šali. Naročito je aktuelna u julu mesecu, kada se u Banji Junaković, nekoliko kilometara od grada, održava „Lički višeboj“. U slavu starog kraja i običaja „Matica lička“ iz ovog grada organizuje atraktivna takmičenja u bacanju kamena s ramena, nadvlačenju konopa, trke u vrećama, penjanje uz stožinu, skok uvis i udalj iz mesta, trčanje po brvnu, pretezanje štapa, obaranje ruke. Višeboj počinje posle nezvanične himne „Nema raja bez rodnog kraja“, koju iz sveg glasa pevaju učesnici, organizatori i publika. Zanimljivo je da je u onoj nesreći nazvanoj „Oluja“ Petar Krajnović iz rodnog Divosela poneo kamen težak 10 kilograma i poklonio ga Zavičajnom udruženju „Matica lička“. Na poslednjem, sedmom višeboju, Goran Ćopić iz Prigrevice, sela kod Apatina, ovaj rekvizit zavitalo je na čak 13,04 metra. Valja napomenuti da je ovo takmičenje okupilo 13 ekipa iz Apatina, Prigrevice, Bačkog Sokolca, Alekse Šantića, Plandišta, Lipara, Velebita, Bačkog Brestovca, Banatskog Karađorđeva, Nevesinja i dve iz Beograda, Trpinje (Hrvatska), a gosti su bili predstvnici Donjeg Lapca (Hrvatska).
Vlakom bez voznog reda Ličani su se počeli kolonizirati u Apatin početkom novembra 1945. Iz ustaničkih krajeva, iz srezova u Hrvatskoj – Donji Lapac, Udbina, Brinje-Otočac, Korenica, Gospić, Gračac i Perišić do 1953. u Apatin se doselila 1.061 porodica sa 6.258 članova. Milan Bukvić, u knjizi „Apatin kroz vekove“, zabeležio je da je među kolonistima bilo 2.560 aktivnih učesnika narodnooslobodilačke borbe, među njima 367 nosilaca „Partizanske spomenice 1941“, 495 aktivnih oficira i podoficira, 468 ratnih i porodičnih vojnih invalida, 403 dece palih boraca. Apatin je 1948. imao 13.795 stanovnika – 6.720 Srba, 4.283 Mađara, 1.297 Hrvata, 615 Rumana, 628 Nemaca, 83 Slovenca, 13 Makedonaca, pet Crnogoraca, a u rubriku „ostali Sloveni“ upisano je 151 ime. Ovaj grad je 1953. imao 15.088 stanovnika, 1961. godine 17.191, a sada oko 20.000 stanovnika. Posle raspada SFRJ iz bivših yu-republika ovde je došlo oko 9.000 izbeglih lica, a ostalo je oko 4.000.
Apatin je bio u žiži srpske javnosti posle podele akcija Apatinske pivare, kada su se u džepove zaposlenih, odnosno akcionara slili milioni evra. „Evrogroznica“ osetila se ne samo u ovoj opštini, nego i u Novom Sadu i Beogradu, gde su Apatinci najčešće kupovali stanove. Klub privrednih novinara ovu opštinu, proglasio je opštinom budućnosti, a opštinski oci u Apatinu često dramatično upozoravaju da je broj nezaposlenih veći od 5.000, da se moraju otvarati novi pogoni, radna mesta.
Apatin je grad na samoj obali Dunava. Tu je, dakle, carstvo lova i ribolova. Krajem 18. veka Apatin je imao više od 200 kvalifikovanih ribara, a savremenici pominju restorane „Šaran“ i „Zlatna kruna“. Kultno mesto, naročito za mlade, danas je „Plava ruža“ na rukavcu Dunava, vlasništvo proslavljenog košarkaša Željka Rebrače.