Koliko vam je sna potrebno? foto: Cadalpe / ImageSource / ProfimediaOdgovor na pitanje „koliko sna mi je potrebno svake noći?“ zavisi od mnogih faktora, a sada je otkriven još jedan: retka mutacija gena SIK3 koja omogućava mozgu da funkcioniše sa manjim brojem sati sna nego što je uobičajeno.
Koliko vam je sna potrebno?
Tim naučnika sa Kineske akademije nauka otkrio je ovu mutaciju kod zdrave žene u svojim 70-im godinama, koja je spavala u proseku 6,3 sata po noći.
Ovo je deo šireg istraživačkog projekta koji ima za cilj da identifikuje ljude sa prirodnim profilom kratkog spavača (NSS).
Ovo je zapravo peta genetska mutacija povezena sa kratkim spavanjem koja je otkrivena, što dodatno naglašava uticaj naših gena na zdravlje spavanja i količinu sna koja nam je potrebna da bismo ispravno funkcionisali, piše Science Alert.
Skladišteni san
Ispitanica je spavala (zeleno) u proseku 6,3 sata po noći. (Chen et al., PNAS, 2025)
„Istraživanje ljudskih gena povezanih sa snom ne samo da proširuje naše razumevanje mreže koja reguliše san, već takođe može dovesti osnovna istraživanja iz modela miševa u kliničku primenu“, navode istraživači u svom objavljenom radu.
Miševi koji su imali istu genetsku mutaciju takođe su spavali manje, iako ne drastično: ovi miševi obično spavaju oko 12 sati dnevno, a genetsko uređenje smanjilo je ovo vreme za oko pola sata.
Skeneri mozga kod miševa su pokazali da su proteini proizvedeni mutiranim genom bili aktivni u sinapsama koje povezuju neurone.
Već znamo da SIK3 proizvodi protein nazvan kinaza, koji šalje hemijske signale drugim proteinima kako bi promenio njihovu funkciju. Čini se da je deo tog signalizovanja povezan sa regulisanjem koliko sna nam je potrebno.
„Ova otkrića unapređuju naše razumevanje genetskih osnova sna, naglašavaju šire implikacije aktivnosti kinaza u regulaciji sna među vrstama, i pružaju dodatnu podršku potencijalnim terapeutskim strategijama za poboljšanje efikasnosti sna“, navode istraživači.
Te „potencijalne terapeutske strategije“ mogle bi da obuhvate razvoj lekova za poremećaje spavanja. To je još uvek dalek put, ali svako istraživanje nas pomera malo bliže tom cilju.
Otkrivanje genetskih mutacija poput ove, kao i osoba sa prirodnim kratkim spavanjem, daje nam i više informacija o tome šta mozak zapravo radi dok spavamo: održava imuni sistem u dobrom stanju, osigurava oštrinu naših kognitivnih sposobnosti i sortira događaje iz dana.
„Ove [NSS] osobe, svi ti procesi koje telo obavlja dok spavamo, oni to mogu da rade na višem nivou nego mi“, izjavila je neuroznanstvenica i genetičarka Ying-Hui Fu sa Univerziteta u Kaliforniji, San Francisko, za Fredu Kreier iz Nature.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
