Naučnici su pustili desetine laboratorijskih miševa u divljinu, i dogodilo se nešto neverovatno

Naučnici sa Kornel univerziteta otkrili su da slobodno puštanje laboratorijskih miševa u prirodu resetuje njihov nivo anksioznosti. Ovo istraživanje može promeniti način na koji razumemo anksioznost i kod ljudi i kod životinja.

Istraživači sa Kornel univerziteta (Cornell University) u SAD kažu da njihovi nalazi postavljaju pitanja o tome kako je najbolje sprovoditi testove anksioznosti na životinjama u laboratoriji. Ovo nam takođe može pomoći da bolje razumemo kako se anksioznost prvi put pojavljuje kod životinja – pa čak i kod nas samih.

„Stavili smo ih u prirodu na nedelju dana i oni su se vratili na svoj originalni nivo anksioznog ponašanja,“ kaže biolog Metju Zip, piše Science Alert.

„Život u ovom prirodnom okruženju ne samo da blokira formiranje početnog strahovnog odgovora, već može i da resetuje već razvijen strah kod životinja u laboratoriji.“

Istraživači obično izazivaju i mere anksioznost kod miševa pomoću tzv. elevated plus maze (EPM), što je lavirint sa dva tipa krakova: zatvorenim krakom, gde se miševi osećaju sigurnije, i otvorenim krakom, gde su izloženi većem prostoru.

U standardnoj reakciji na EPM, miševi obično istražuju lavirint pre nego što se vrate u zatvorene delove – što se tumači kao znak straha izazvanog izlaganjem otvorenim prostorima, ponašanje koje je toliko uporno da odoleva čak i SSRI lekovima protiv anksioznosti.

Kada su istraživači pustili 44 miša iz laboratorijskih kaveza da istražuju relativno veliki otvoreni prostor napolju – da kopaju, penju se i iskuse različite senzacije i uslove – otkrili su da to deluje kao dugme za resetovanje.

Miševi koji su vraćeni u EPM istraživali su i otvorene i zatvorene delove podjednako, kao da prvi put susreću lavirint. Efekti su primećeni kod svih miševa, bez obzira na to da li su pušteni u prirodu od rođenja ili ne.

Nalazi mogu imati implikacije na to kako razumemo anksioznost i njen odnos sa okruženjem – što može važiti i za ljude. Moguće je da ograničen spektar iskustava kod životinja može izazvati anksioznost.

„Ako svakodnevno doživljavate mnogo različitih stvari, imate bolji način da procenite da li je nešto zastrašujuće ili preteće,“ kaže neurobiolog Majkl Šihan (Michael Sheehan).

„Ali ako imate samo pet iskustava, i naiđete na šesto, koje se značajno razlikuje od prethodnih, to će izazvati anksioznost.“

Istraživači sugerišu da bi trebalo razmisliti o tome kako se proučava anksioznost u laboratoriji i koliko su eksperimenti sa miševima primenljivi na ljude. Ono što kod laboratorijskih miševa smatramo anksioznošću, moglo bi se lako ublažiti njihovim okruženjem, umesto da je urođeno u biologiji.

Ova ideja da zaštićeniji život doprinosi anksioznosti istražena je i kod ljudi. Raznovrsnija i ponekad rizična iskustva mogu pomoći u smanjenju anksioznosti – iako su u tome uključeni mnogi faktori.

„Ovo otvara mnoga pitanja o tome kako naš spektar iskustava oblikuje naš odgovor na nove situacije, jer mislim da je to u suštini anksioznost – neadekvatan odgovor na nešto što zapravo nije zastrašujuće,“ zaključuje Šihan.