Strah i anksioznost predstavljaju sastavni deo života i iako su to neprijatne emocije, ona su često i korisne – omogućavaju nam bržu procenu situacije opasnosti u kojoj se nalazimo i pripremaju nas za brzu reakciju „bori se ili beži“.
Katedra za sport, pri Fakultetu za sport i turizam iz Novog Sada u saradnji sa kolegama sa Katedre za psihologiju, takođe sa istog fakulteta, od početka vanrednog stanja radi istraživanje na temu “Fizička aktivnost i prevladavanje stresa u uslovima socijalne izolacije“, a preliminarni rezultati su vrlo ohrabrujući.
Kako virus korona nastavlja globalno širenje i broj dijagnostifikovanih slučajeva COVID-19 i dalje raste, anksioznost vezana za epidemiju takođe raste.
Dr Marko Jovašević, savetodavni psihoterapeut, odgovaraće na pitanja građana na Fejsbuk stranici lista Danas u petak, 27. marta, u okviru rubrike Intervju na mreži.
Depresija je poremećaj koji je u ekspanziji u čitavom svetu. To je bolest koja se najčešće javlja pored anksioznosti i narkomanije.
Činjenica je da stres uopšte nije prijatan i da u trenucima kada je aktivan, tražimo hranu da nam pruži zadovoljstvo i utehu, ali ta hrana ne samo da je „po definiciji” loša, već je često unosimo u ogromnim količinama, prejedamo se i shvatamo da smo zbog stresa napravili još veći stres.
Šta se događa kada jedan vojnik doživi traumu? Ili kada žena preživi silovanje? Gde se „arhiviraju“ sve traume naših predaka i da li ikada nestaju iz našeg genetskog koda?
Antička Grčka dala nam je porekla imena i koncepta homoseksualnosti, homofobije i nimfomanije, kao i narcizma i sodomije.
Ukoliko se simptomi stresa ne prepoznaju na vreme, mogu da se nagomilaju i prerastu u ozbiljniji oblik anksioznosti ili depresije, a kao takvi mogu imati znatno veće posledice po mentalno zdravlje ljudi, ističu psiholozi.
Američki klinički psiholog sa Univerziteta Kolumbija, Albert Elis, na početku svoje karijere, šest godina se bavio psihoanalizom. Nakon toliko dugo vremena, uočio je da većini njegovih pacijenata jednostavno nije bolje i da u njegovom radu sa njima jednostavno nema napretka.
Za mnoge ljude, briga je jedan od pokazatelja da mi vodimo računa o nekome. Ako volite nekoga, onda treba i da budete zabrinuti za njega. Ako ste zabrinuti oko nekog problema, vi tada brinete.
Zajednički simptomi skoro svih anksioznih poremećaja su psihološki i fizički simptomi.
