Neobični jezik svetlećih lignji 1Foto: Didier Descouens/ Wikimedia

Dvojica naučnika ističu da paterni na koži Humboltove lignje, koji se smenjuju i svetle u različitim bojama, ukazuju na veoma složen oblik komunikacije

U mračnim dubinama Tihog okeana živi neobičan svetleći predator sa pipcima – Humboltova lignja. Ovo stvorenje kreće se i lovi u grupama, a spušta se i do 800 metara ispod površine mora. Iako prilično velika – može dostići i veličinu čoveka, ovu lignju ne treba brkati sa gigantskom lignjom, koja može narasti i do 13 metara. Međutim, marinske biologe dugo je mučilo pitanje kako tako društveno stvorenje kao što Humboltova lignja, na dubini gde se gotovo ništa ne vidi, uspeva da se kreće  sa takvom koodrinacijom i prilikom lova ne dolazi u sukob sa drugim pripadnicima grupe.

Biolozi su prepostavljali da se odgovor krije u bioluminiscentnim organima koji se nalaze u koži ovih stvorenja i omogućavaju im da emituju crvenu i belu svetlost.Naime, polazna pretpostavka bila je da ova igra svetlima služi za signaliziranje i komunikaciju unutar grupe, ali stručnjaci nisu dobro razumeli meru u kojoj su ove životinje u stanju da šalju složene poruke.

Međutim, u novom istraživanju, nedavno objavljenom u naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Science, tvrdi se da postoji dokaz za prethodno nepoznatu „semantičku“sposobnost Humboltove lignje.Autori ove studije, Bendžamin Burford sa Pomorske stanice Hopkins Univerziteta Stanfrd i Brus Robinson sa Istraživačkog instituta Monterej Bej u Kaliforniji, smatraju da je ova životinja u stanju da komunicira poruke iznenađujuće kompleksnosti, koristeći različite svetlosne šare ili paterne na svojoj koži (koje mogu da menjaju). Ova izuzetna sposobnost omogućava Humboltovim lignjama da se, i u tako mračnom okruženju, organizuju i iskoordinišu svoje aktivnosti, kao što su izbegavanje predatora, pronalazak novog lovišta, signaliziranje kad je vreme za „ručak“, kao i to ko ima prvenstvo prilikom lova.Neobični jezik svetlećih lignji 2

Pomoću kamera visoke rezolucije, prikačenih na ROV (daljinski upravljano podvodno vozilo), Burford i Robinson posmatrali su 30 primeraka ove vrste u njihovom prirodnom habitatu. Pratili su svako ponašanje koje bi moglo biti izazvano prisustvom ili signaliziranjem od strane drugih primeraka, a posebno su se usredsredili na to šta radi neka lignja dok je u blizini neke druge, kako se njihova ponašanja menjaju dok se hrane ili dok se broj lignji oko njih povećava, odnosno smanjuje.

Uspeli su da identifikuju više od deset vrsti ponašanja koje bi se potencijalno mogle povezati sa bioluminiscentnim vizuelnim znakovima. „Pronašli smo dokaze koji ukazuju da su Humboltove lignje potencijalno sposobne da prenesu relativno složene informacije – poruke upozorenja, namere i društvene dominacije“, kaže Burford. „Na osnovu njihovog repertoara pigmentacijskih paterna, otkrili smo da se neki koriste u društvenim situacijama, dok se drugi koriste prilikom hranjenja.“

Na primer, iako su Humboltove lignje oportunistički predatori i love u grupama poput ajkula, ove životinje izbegavaju direktan kontakt i međusobno fizičko nadmetanje za isti plen. Burford i Robinson smatraju da to ukazuje da ova lignjai percipira i odgovara na vizuelne znakove pripadnika svoje grupe, koji informišu jedni druge o svojim „planovima“ tokom lova, kao što je targetiranje određene ribe.

Vizuelno signaliziranje održava nekakav red ili poredak unutar grupe. Burford ovo objašnjava jednim poređenjem: zamislite da vozite kola među besnim, agresivnim vozačima, i to u vreme teške saobraćajne gužve. Sasvim je razumno i prikladno da trubimo, koristimo žmigavac ili štop svetla kako bismo drugima signalizirali naše namere i izbegli katastrofu.

„Iako svaki od njihovih paterna može samostalno preneti različite informacije, izgleda da su oni u stanju da ove paterne kombinuju zajedno i u nizu kako bi možda saopštili različite informacije“, navodi Burford. „To bi bilo slično načinu na koji koristimo reči u rečenici.“

Kako bi bolje proučili „znakovni jezik“ Humboltovih lignji, ovaj naučnik i njegov kolega odlučili suda naprave virtuelnu lignju, neku vrstu holograma u okeanu, koji bi bio u stanju da menja paterne na koži poput prave životinje. Ukoliko bi ovaj hologram smestili među Humboltove lignje, Burford i Robinson smatraju da bi im to omogućilo da tačno uoče i bolje razumeju signale koje koriste ovi glavonošci.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Neobični jezik svetlećih lignji”

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.