Noćni gušteri preživeli udar asteroida koji je uništio dinosaure – i to tik uz mesto udara

Naučnici su analizom evolutivne istorije ustanovili da su ova mala bića, noćni gušteri, gušteri iz porodice Xantusiidae nastanjivali područje oko Meksičkog zaliva i pre i nakon udara asteroida u današnjoj oblasti poluostrva Jukatan.

Zapanjujuće, noćni gušteri su jedini poznati kopneni kičmenjaci koji su preživeli blizu samog epicentra udara – i koji još žive u toj regiji.

Asteroid prečnika oko 12 kilometara izazvao je masovno izumiranje na kraju perioda krede, poznato kao K-Pg događaj, kada je nestalo oko 75% svih vrsta na planeti.

Ipak, dve loze noćnih guštera uspele su da opstanu uprkos katastrofi.

„Oni su se verovatno nalazili svuda duž margine mesta udara“, rekao je vođa studije, Čejs Braunstin , doktorand na Odeljenju za ekologiju i evolutivnu biologiju na Jejlu, za portal Live Science.

Kako su noćni gušteri preživeli?

Istraživači nisu potpuno sigurni, ali smatraju da je spor metabolizam bio ključan – ovi gmizavci ne moraju često da jedu, što im je verovatno pomoglo da prežive periode gladi i tame nakon udara.

Studija je objavljena 25. juna 2025. u časopisu Biology Letters.

Noćni gušteri su sitni – dugi svega nekoliko centimetara – i obično se kriju u specifičnim mikro-staništima: pukotinama u stenama, gustoj vegetaciji, ispod kore drveća ili panjeva. Neki raniji radovi pretpostavljali su da su njihovi preci živeli još u vreme dinosaurusa, ali nova studija je to i potvrdila, piše Live Science.

Koristeći “molekularni sat” – tehniku koja prati mutacije u DNK kroz vreme – naučnici su rekonstruisali poreklo tri današnje grupe noćnih guštera (Lepidophyma, Xantusia i Cricosaura).

Pokazalo se da je zajednički predak ovih guštera nastao pre oko 90 miliona godina, u vreme krede, što znači da su već tada naseljavali Severnu i Srednju Ameriku.

Dve loze su preživele udar asteroida. Jedna je evoluirala u vrste koje danas obuhvataju rodove Xantusia (jugozapad SAD i Meksiko) i Lepidophyma (Severna i Srednja Amerika), a druga u rod Cricosaura, koji danas ima samo jednog predstavnika – kubanskog noćnog guštera (Cricosaura typica).

Iako nisu jedini koji su preživeli K-Pg izumiranje – to su učinili i preci današnjih sisara, ptica, pa čak i nekih riba – noćni gušteri su jedini kopneni kičmenjaci koji su i dalje endemski vezani za Severnu i Srednju Ameriku, odnosno žive isključivo u toj oblasti od tada do danas.

Braunstin dodaje da su verovatno i druge vrste kornjača i guštera u regionu preživele asteroidni udar na sličan način, ali da su one kasnije izumrle.

„Problem je što ih danas više nema“, kaže on. „Zato je zanimljivo to što su ksantusidi opstali i ostali verni istom području.“