Noćno zavođenje uplašenih devojaka

– „Noćni safari“ je romantično mesto jer je mračno. U njemu se nalazi kavez sa slepim miševima, a pošto ih se devojke plaše, one bi se čvrsto privile uz dečka. Nisam probao, al’ mislim da funkcioniše – odgovorio je nedavno popularni singapurski pevač Dži Dži Lin (25), na novinarsko pitanje gde bi izveo devojku na prvi sastanak.
Romantično, afrodizijački ili ne, tek Noćni safari u singapurskom Zoološkom vrtu vredi obići. Sve je u njemu do tančina isplanirano tako da nema mesta improvizacijama i nestašnim ljudskim nadama da će se nosorog ili leopard razbesneti, probiti ograde, razdražiti ostale porobljene kolege, organizovati ustanak, na mestu pojesti nekoliko turista, a ostale uzeti kao taoce – da ne kažem sačuvati ih kao svež zalogaj za posle naporne borbe sa čuvarima, ali da će se neki ljudi čudom spasti nakon natčovečanske borbe sa zverima i tarzanskom spretnošću, prebacujući se sa lijane na lijanu, domoći slobode. Ništa od pustih apokaliptičnih snova i žudnje za naslovnim stranama lokalnih novina i globalnih TV mreža…
Tim singapurskog ZOO vrta, specijalizovan za noćno zavirivanje u intimu životinja, drži stvari pod neopozivom kontrolom…manje – više. Komarci im proleću mada ih na dnevnoj bazi tamane nemilosrdno, po nekoliko puta, sistematski, genocidno…
Safari je zapravo iluzija. Uz malo mašte, mogu se apstrahovati čelične ograde i ostale prepreke koje odvajaju dva sveta živih bića, ljude od uhićenih zveri. Mrak pojačava iluziju.
Postoje dva načina da se obiđe carstvo 900 beštija, predstavnika 130 životinjskih vrsta koje naseljavaju četrdeset hektara uglavnom prašume na periferiji grada – države. Lagano, bez žurbe, uz pratnju vodiča sa glasom koji iz zvučnika stiže u polušapatu, vrt se može razgledati vozom, trasom dugom 3,2 kilometra. Vodič, više glumac nego stvarni lik, unoseći se strasno, mumla u mikrofon egzaltirano, teatralno:
– Vi večeras imate sreće. Sa vaše desne strane možete videti lavicu i ležeću figuru lava, kralja svih životinja, kako se odmaraju posle obilnog obroka. Molim vas, ne isturajte delove tela van vozila, opasno je.
Centralni deo zverinjaka određen je i za pešaćenje, što posetiocima pruža naročiti užitak jer mogu da maštaju da su u dubokoj prašumi, sami, u noći punoj neizvesnosti.
Put kroz životinjski zatvor koji bi da liči na slobodu, čas je obavijen tamom, a čas obasjan perifernom svetlošću snažnih reflektora koji su usmereni ka životinjskim staništima. Svetlost kao da upire prstom na zveri i javlja: Eno hijene, vidi šakala, nešto se uzjogunio… Ponekad imaš osećaj da su životinje umorne i da jedva čekaju ponoć da ljudi nestanu i da se one napokon smire i razmeste po svojim stanovima i kućama. Ako si krhkog nervnog sklopa, možeš da se naježiš od zvukova prašume. Hor zveri katkada u solo deonicama nadjačava lavlja rika i nije ti jasno da li oni razgovaraju ili lav naređuje da se smire jer ga nerviraju, pošto gladno nasrće na upravo posluženo krvavo mesište. Odjednom, na sceni može da se ukaže ravnodušni nosorog, da iz dubine mraka lenjo iskrsne vodeni bufalo, odnekuda da rikne jelen, da slon pita šta vam je ljudi, dokle tako naopako, idite svojim kućama, dosadni ste…