Nova saznanja o postu: Nauka sada daje jasnu sliku

Intermitentni post je obrazac ishrane koji izmenjuje periode konzumiranja hrane i periode apstinencije od hrane (gladovanja). Najpopularniji oblik je 16/8 metoda, gde se posti 16 sati, a jede 8 sati, često sa periodom posta koji se poklapa sa spavanjem, a poslednjih godina je postao veoma popularan.

Milioni ljudi ga praktikuju zbog dugoročnih benefita, od kontrole telesne težine do poboljšanja metaboličkog zdravlja.

Ovo postavlja ključno pitanje: da li je moguće uživati u zdravstvenim benefitima posta bez ugrožavanja mentalne oštrine? Kako bi odgovorili na pitanje Science Alert je sproveo najopsežniju do sada preglednu studiju o uticaju posta na kognitivne funkcije.

Zašto uopšte postiti?

Post nije samo trendovski dijetetski trik – on aktivira biološki sistem razvijen kroz milenijume koji je ljudima pomagao da prežive period oskudice.

Kada jedemo redovno, mozak prvenstveno koristi glukozu, skladištenu u telu kao glikogen. Nakon približno 12 sati bez hrane, zalihe glikogena se iscrpljuju. Tada telo pravi metabolički prelazak, razlažući masnoće u ketonska tela (npr. acetoacetat i beta-hidroksibutirat), koja služe kao alternativni izvor energije.

Ova metabolička fleksibilnost, nekada ključna za preživljavanje naših predaka, danas se povezuje sa nizom zdravstvenih benefita. Post, između ostalog, aktivira autofagiju, proces „ćelijskog čišćenja“ koji uklanja oštećene komponente i reciklira ih, što se smatra faktorom zdravijeg starenja.

Post takođe poboljšava osetljivost na insulin, omogućavajući telu efikasnije upravljanje nivoom šećera u krvi i smanjujući rizik od oboljenja poput dijabetesa tipa 2. Metaboličke promene izazvane postom takođe mogu pružiti širu zaštitu i smanjiti verovatnoću razvoja hroničnih bolesti povezanih sa prejedanjem.

Šta pokazuju podaci

Iako su ove fiziološke koristi učinile post privlačnim, mnogi se dvoume zbog straha da će mentalne performanse opasti bez stalnog unosa hrane.

Da bismo ovo proverili, sproveli smo meta-analizu – pregled 63 naučna članka, koji obuhvataju 71 nezavisnu studiju sa ukupno 3.484 učesnika, testiranih na 222 različite mere kognitivnih funkcija, u periodu od 1958. do 2025. godine.

Zaključak je bio jasan: nije uočena značajna razlika u kognitivnom performansu između postača i sitih zdravih odraslih osoba.
Ljudi su se podjednako dobro pokazali na testovima pažnje, pamćenja i izvršnih funkcija, bez obzira na to da li su jeli ili postili.

Kada post utiče na mozak

Analiza je ipak otkrila tri faktora koja mogu uticati na to kako post utiče na mentalne sposobnosti:

• Starost: Odrasli nisu pokazali pad kognitivnih funkcija tokom posta, dok su deca i adolescenti imali slabije rezultate kada su preskakali obroke. Mozak u razvoju je osetljiviji na fluktuacije energije, što potvrđuje dugogodišnji savet: deca bi trebalo da idu u školu punog stomaka.
• Dužina posta: Duži postovi povezani su sa manjom razlikom u postignuću između onih koje poste i onih koji su siti, verovatno zbog prelaska na ketonska tela kao stabilan izvor energije kada glukoza nestaje.
• Vreme testiranja i tip zadatka: Performanse su bile slabije kod onih koji poste kasnije tokom dana, što može pojačati prirodne oscilacije cirkadijalnih ritmova. Kod zadataka sa neutralnim simbolima ili oblicima, oni koji poste su se pokazali jednako dobro, a ponekad i bolje. Međutim, kada su zadaci uključivali hranu, ove osobe su bile lakše ometene. Glad ne stvara univerzalnu „moždanu maglu“, ali čini ljude osetljivijim na hranu kada im je u mislima.

Šta ovo znači

Za većinu zdravih odraslih osoba, ovi nalazi pružaju potvrdu: možete praktikovati intermitentni post ili druge protokole posta bez straha da ćete izgubiti mentalnu oštrinu.

Međutim, post nije univerzalno rešenje. Potrebna je opreznost kod dece i adolescenata, čiji se mozak još uvek razvija i kojima su potrebni redovni obroci da bi postigli optimalne rezultate.

Takođe, ako vaš posao zahteva vrhunsku budnost kasno tokom dana ili ste često izloženi iskušenju uzimanja hrane, post može biti izazovniji. Za osobe sa medicinskim stanjima ili posebnim dijetetskim potrebama, post se ne preporučuje bez stručnog nadzora.