Od Hana do Kana, Guče i Vranja

A, kad su tu, onda red je da ponešto novo sa trubačko-etno-džez repertoara čuju i ljudi na jugu Srbije. Čuveni orkestar nastupiće po drugi put zaredom na prepoznatljivoj manifestaciji „Stari dani“. To je predstavljanje duha Vranja i ovog podneblja u novom svetlu, bez patetike i roštiljskog haosa upakovanog u dim i čokanje. Prilika je to da Marko i Boban razmene po koju sa svojim kolegama iz Vranja, Surdulice, Vladičinog Hana, Prekodolca, Zagužanja, Grdelice, Bojnika, a sve uoči onoga što će se događati na SP u trubaštvu na 50. saborisanju podno Ovčara i Kablara.

– Onaj ko se iole ozbiljnije bavi ovom veštinom muziciranja, teško da može da zamisli da se ne nađe u Guči u vreme sabora. A, ovoga puta biće to planetarni festival sa 14 orkestara iz inostranstva i ona dva naša trenutno najbolja, Ekrema Mamutovića i Dejana Petrovića, veli Boban, uvek spreman da priča na „večitu temu“ o Guči.

Odzvanja i eho reči počivšeg Bakije Bakića koji je govorio: „Mene je Guča rodila i uvek ću se tamo vraćati da udahnem taj vazduh, propustim ga kroz trubu, vidim prijatelje, dobijem novu snagu i osetim slast pobede koja je tamo najdraža (…)“

Boban se seća nastupa na Kroazeti, usred azurne francuske obale na Kanskom festivalu gde su bili promoteri muzike iz „Podzemlja“ Emira Kusturice. Tim povodom nastao je i dokumentarni film od „Hana do Kana“ koji predstavlja u malom karijeru ovog trubača iz naselja Kalimance u Vladičinom Hanu.

Otvara se i sećanje na „Kalašnjikov“ koji je uz trubu otpevao takođe počivši Osman Salijević Ćale, zajedno sa sinom Slobodanom. Pa kola koja je svirao Junuz Ismailović, koji je zajedno sa Bakijom bio među prvima u nastupu na dragačevskom saborisanju. Jednostavno avgust je mesec kada se živi sa trubom i za trubu, kada kod trubača adrenalin raste iz dana u dan pred nastup na bini podno Ovčara, Kablara i Jelice. Drugačije se ne može, a ne bi ni valjalo dok je trube, instrumenta koji je za ovdašnje Rome život i egzistencija, radost i tuga, novac i povod za kafanska šenlučenja.

Vreme globalizacije, plastičnog novca od trube i ovih ljudi napravio je i moderne „gladijatore“ zvuka koji ne može svako da tvori, ali svakome prija čak i onom trenucima kada se „zasvira na uvce“. Oni koji ne odu u Guču, zato se raduju nastupu Bobana i Marka Markovića u Vranju. Biće to i poslednja razmena iskustva i dobijanje saveta pred nastup Ekremu Mamutoviću. Da, kako kaže i sam Ekrem, to je „sedam minuta svirke, koja se dese jednom za ceo trubački život i celu karijeru“.

Upotpuniće „Stare dane“ u vranjskoj čaršiji i „Patibrejkersi“, Ferus Mustafov, i prvi put bard glasa iz ravnice gospodin Zvonko Bogdan. Što bi rekli Vranjanci „malo li je“. Biće dovoljno za pregršt ukusa, i one koji se u sve to i te kako razumeju, a još više umeju da uživaju. Lepo poklapanje u vremenu na dve različite lokacije – juga i zapada današnje Srbije…