Olimpos: Povratak u klasičnu starinu

Slikovita obala i koračanje po njoj oživljavaju sećanja na uzbudljive mešavine stvarnih i mitoloških ličnosti, učenjaka, svetaca, ratnika, kraljeva i heroja iz događanja i ratova o kojima kazuju čuveni antički mitovi.

Kemer, u koji je grupu novinara iz Srbije dovela avio-kompanija Turkiš erlajnz, uz podršku putničke kompanije Peninsula turs, jeste usred Obalskog nacionalnog parka Bejdaglari, u provinciji Antalija. Prostore se na 34.500 hektara, području nekadašnjih antičkih regiona Pamfilija i Likija, tu su ostaci drevnih naselja Olimpos, Faselis i Idiros. Najviša planina u parku je Olimp (turski Tahtal Da, 2365 metara) u čijem podnožju gore metanski gasovi Janartas.

Zapadno od Kemera su ostaci Olimposa. Tačan datum osnivanja Olimposa nije poznat, ali je u drugom veku pre naše ere kao jedan od šest najvećih gradova Likijske lige kovao novčiće prve federacije na demokratskim principima u istoriji čovečanstva. Kada su gusari preuzeli kontrolu nad gradom, osvojio ga je 78 godine pre nove ere rimski komandant Publius Servius Isaurikus, zajedno sa mladim Julijem Cezarom (100 – 44 godina p.n.e), budućim imperatorom.

Ciceron (106 – 43 p.n.e.) je u vreme rimskog osvajanja opisao Olimpos kao bogat i veoma ukrašen grad. Imperator Hadrijan (76 – 138 n.e) je posetio grad koji je potom jedno vreme nosio ime Hadrianopolis. Konačno, tokom 15. veka Olimpos napušten.

Olimpos je danas popularno turističko odredište. Ruševine drevnog grada završavaju se u dolini sa nizom pansiona i gostionica. Turisti mogu naokolo razgledati artifakte i odmarati se u predelima divljih vinograda, lavande u cvatu, stabala lovora i smokvi, borova.

Tu počinje i planina Olimp, dominantna u vencu Bej Daglari (na turskom Begovska planina) iz sastava još moćnijeg Taurusa (Torosa). Turski naziv Tahtal bi mogao da potiče od tahta (drveni tabla, ploča), ali upućeni smatraju da je verovatno od taht (tron, što se odnosi na Olimp kao na “tron bogova”).

Blizina obale Mediteranskog mora čini Olimp veoma vidljivom pomorcima. Od novembra do juna, vrh planine je prekriven ledom i snegom. U proleće su ove naslage snega često obojene crvenkastobraon bojom zbog saharskih vetrova, a u leto se ponekad ne vidi zbog oblaka. Bazna stanica žičare između mesta Čamjuva i Tekirova, jugozapadno od Kemera vodi do vrha Olimpa, sa koga se pruža predivan pogled na Mediteran.

U blizini Olimpa je prema predanju bila planina Himera sa vatrama koje su neprekidno gorele. Plinije Stariji (23 – 79 n.e.) je u svojoj drugoj knjizi “Istoria Nautilus” identifikovao Himeru, a obližnji grad Faselis opisao kao da “gori”, dodajući da je “… zaista goreo plamenom koji ne usahnjuje ni danju ni noću”.

Danas se smatra da je to oblast Janartas, gde metan i drugi gasovi izviru iz stena i gore. U drevna vremena mornari su mogli da se orijentišu prema vatrama, koje se i danas više koriste za kuvanje čaja. Većina ljudi posećuje mesto, 45 minuta penjanja uz Olimp, noću, kada vatre poprimaju spektakularan izgled.

Smatra se da su vatre predstavljale inspiraciju za himeru iz Homerove (osmi ili deveti vek p.n.e) Ilijade, pustinjsku neman sačinjenu od delova mnoštva životinja. U prenesenom značenju danas se govori o himeri, kao varki, samoobmani, uobrazilji, neostvarivoj zamisli…