Pančevački buvljak: Divlji muzej pored hipodroma koji se otvara u cik zore

Stari buvljak u Pančevu je zaa mnoge raj. Ako u Beogradu postoji Kalenić, Pančevo ima svoj – brutalniji, siroviji i bogatiji – „muzej na otvorenom“, koji je istovremeno i tržnica, i teatar, i vremeplov.

Gde se nalazi i kad stići

Zvanične granice buvljaka ne postoje. Neformalno, on počinje od pruge na putu koji vodi do hipodroma i Kovina. Prostire se duž puta ka Kovinu, osvajajući sa strane i prazne livade i delove put, trotora…
Prodavci dolaze još u subotu popodne. Oni iskusniji podižu šatore ili montiraju male prikolice za prenoćište, dok ostali jednostavno razmeštaju robu, pokriju je najlonom i noć provode u kolima.
Pravi lovci znaju – dolazak u šest ujutru nije prerano. Naprotiv, pravo je vreme. Prvi krug obavlja se u zoru, s baterijskom lampom u ruci i tišinom koju remete samo škripava kolica i koraci na rosi.

Šta se sve prodaje? Od igle do legende

Reklo bi se – sve. Stari frižideri sa cvetnim magnetima iz 1984. godine. TV aparati koji se više ne proizvode ni kao kulise. Fotelje s rasklimanim nogama, jakne iz vojne službe, metalni pegle, sovjetski alat, venčanice u najlonskim kesama, ukrasi za jelku iz Jugoslavije, električne gitare bez žica, japanske kamere s filmom iz ‘79. godine. Buvljak je ekosistem u kojem vreme ne ide napred, nego se kružno vraća.

Tu su i ordenja iz raznih epoha, vojnički prsluci, bicikli (funkcionalni i oni koji to više nisu), gumene čizme, šporeti „Smederevac“, alate svih zamislivih kalibara, kao i naočare – korektivne, sunčane, dioptrijske, vintage, često bez jednog stakla.

Jedan deo je rezervisan za novu robu: odeća s etiketom „Made in Turkey“ ili „PRC“, jeftine baterije, dušeci, kućna hemija, pa čak i najnoviji modeli tenisica koje su „kao original“. Ali prava čar buvljaka leži u onome što izgleda kao da je vreme ispljunulo iz podruma ili tavana.
Ima čak i voća.

Lovci na priče i kolekcionarske relikvije

Među šetačima se izdvajaju oni koji ne gledaju robu već – atmosferu. Oni koji ne pitaju „koliko košta“ nego „odakle je“. Za njih je Pančevački buvljak arheološko nalazište. Takvi ljudi znaju da trag koji vodi do blaga često počinje od rečenice: „To je iz kuće jedne babe, bila u Somboru, ostala sama.“

Godinama se prepričava priča o čoveku koji je na Pančevačkom buvljaku kupio starinski džepni sat za simboličnu sumu. Navodno je sat pripadao limitiranoj seriji iz vremena Drugog svetskog rata, a kasnije se pojavio na sajtu za kolekcionare, gde je procenjen na znatno veću vrednost. Detalji su magloviti, ali kao i sve dobre buvljak-legende – važno je da bude dovoljno moguća da poželite da i sami pretražite sledeći karton sa starim satovima.

Još jedna priča, možda još zanimljivija, tiče se slike koju su pre nekoliko godina Pančevci nudili zajedno sa starim nameštajem. Slika nije imala ram, ali imala je potpis. Neko je izgovorio ime Sava Šumanović. Prodavci su samo slegli ramenima – slika je došla iz kuće starice iz Sombora. Cena: 50 evra. Par iz Beograda je kupio bez mnogo razmišljanja. Da li je bio original? Da li je ikada procenjena? Niko ne zna. I upravo u toj magli nesigurnosti leži suština buvljaka – možda jeste, možda nije, ali bilo bi glupo da niste.

Ko dolazi i zašto

Na Pančevački buvljak dolaze svi – od lokalaca koji traže kaiš, sijalicu ili delove za bicikl, do beogradskih umetnika i kolekcionara. Dolaze i radoznali tinejdžeri u potrazi za retro duksevima, ali i stariji ljudi koji znaju tačno gde stoji najjeftiniji alat.

Postoji i čitava subkultura prodavaca – oni koji umeju da pričaju priču uz svaki komad. „Ova mašina je iz prve fabrike koja je radila posle rata!“ „Ove cipele su iz Amerike, vojne, još od Dejtona!“ Njihove rečenice su polupoezija, poluprodajna strategija – i zato uspevaju.

Estetika otpada ili održiva budućnost?

U doba kada svet bruji o „sustainability“ filozofiji i održivoj potrošnji, Pančevački buvljak deluje kao pionir te ideje, bez ijednog pamfleta. Kupovinom polovnih stvari ne produžavaš samo vek jednog predmeta – već i njegovu priču. U tom smislu, buvljak je jedinstveni mikroekosistem: mesto kružne ekonomije, sekundarne upotrebe, spontanog reskilinga.

Osim toga, mnogi lokalni umetnici i enterijeristi dolaze ovde da pronađu unikatne detalje za svoje radove ili prostore. Lampa sa staklenim abažurom iz 70-ih, mesingana ručka, vintage stolica za terasu – ovde sve to ima dušu. Nije IKEA, nije vintage radnja s cenom u evrima. Ovo je sirovi početak svakog stila – pre brendinga, pre Instagrama.

Buvljak kao mentalitet

Pančevački buvljak nije samo mesto trgovine. On je i mentalitet. Mesto gde si uvek u potrazi, nikad potpuno siguran šta tražiš, ali još manje šta ćeš pronaći. Možda ćeš otići kući s čekićem za 300 dinara. Možda sa slikom koja liči na Šumanovića. Možda sa pričom koja vredi više nego bilo koji predmet.

Jedno je sigurno – ako dođeš u šest ujutru, sa dovoljno radoznalosti i malo gotovine u džepu, Pančevački buvljak će ti dati više nego što si tražio. Možda i manje – ali sigurno nikad isto.