Foto: Z. S. M. Pošteno, ovo smo do sada samo gledali u američkim filmovima. Uđeš, opereš, osušiš, izađeš. Bez igde ikoga i za sve za samo 45 minuta. Odnedavno u kragujevačkom naselu Vašarište otvorena je prva samouslužna perionica simboličnog imena „Čisto da se zna”.
Perionica radi od 21. novembra, od devet do 22 sata, 365 dana u godni, nedeljom i praznicima.
– To je i svrha samouslužne perionice, da čovek sve obavi sam i to u bilo koje doba dana, bez ičije pomoći. U svetu sve to odavno već postoji i nisam ja otkrio rupu na saksiji, ističe Nebojša Ristić, takođe dodajući da iako se na društvenim mrežama „pojavio podatak” da je ovo prva perionica tog tipa u Srbiji njemu je poznato d au zemlji postoje još dve u Novom Sadu i Beogradu.
Kako Ristić kaže, njegova porodica nema nikakve veze sa Kragujevcem a još manje sa naseljem Vašarište i Ulicom kralja Milana u kojoj je otvorio perionicu. Put ih je vodio iz Srbije preko Bostona i Češke, preko Portugala (gde su se u Portu supružnici i upoznali) pa do sela Bare u opštini Knić gde su se doselili 2004. godine. Potom su živeli i radili do 2019. godine u Pekingu.
– Odabrao sam ovu lokaciju zbog velikog broja škola i studentskih domova u blizini. Takođe tražio sam i specifičan lokal jer mašine i sušilice moraju da imau svoju posebnu, pojačanu infrastrukturu, posebne cevi za otpadnu vodu i ventilaciju, pokazuje on ogromne cevke na plafonu koje su njegova supruga i on vešto zamaskirali veštačkim rastinjem tako da je utisak kao da ste u botaničkoj bašti a ne u perionici.
A, mašine su zaista ogromne i moćne. Ona najveća za pranje, kapaciteta 20 kilograma je kao četiri kućne. Sem nje tu su i dve manje kapaciteta od po 10 kilograma. Takođe i tri sušilice, velika i dve manje istih kapaciteta kao i mašine za pranje.
Mašine su brze pa pranje, bez obzira na količinu veša traje 30 minuta. Vreme sušenja veša zavisi od količine i vrste tkanine, ali prosek isto tu oko pola sata.
Sve se naplaćuje po mašini i po programu žetonom (tokenom) koji košta 200 dinara. Pranje u manjoj mašini od 10 kilograma na 30 i 40 stepeni staje tri žetona ili 600 dinara a paranje na programu od 60 stepeni i za beli veš 800 dinara ili četiri žetona.
– Kod velke mašine od 20 kilograma pranje na 30 i 40 stepeni je pet žetona, 1.000 dinara, a program za 60 i belo je šest žetona odnosno 1.200 dinara, jer je u pitanju dupla količina, pojašnjava Ristić.
Mašine za sušenje imaju različite temperature i vreme, na kojima i za koje rade a svaki program je po žeton.
– Ovakvim načinom se ne isplati da opreš tri stvari, na primer dva para farmerki i košulju, već da doneseš višenedeljni, kompletan veš i garedrobu i da sve to bude gotovo za sat vremena, ističe on.
Žetoni se kupuju na kasi – čendžeru, koji razmenjuje novac za žetone i na kome preko QR koda možete dobiti račun za obavljene usluge na svom mobilnom telefonu.
A, u lokalu je sve sve napisano, nacrtano, objašnjeno i pojašnjeno, svaki korak i postupak, od sortiranja veša, izbora programa, mašina… Baš, ako zatreba i nešto zapne, tu je i broj na koji mogu da pozovu Nebojšu.
Iako perionica radi tek dva meseca, kako Ristić kaže, njegova klijentela se već isporofilisala.
– Većinom su to mladi ljudi od 20 do 40 godina, kojima za ovakvu vrstu usluge ne treba nikakva pomoć jer sve sami kapiraju. Stariji, kao da se malo uplaše, pa zatraže ispomoć, makar za prvi put, kaže Ristić koji im rado izađe u susret ako je u radnji.
Po njegovom mišljenju, „oni nisu navikli da je usluga tako brza, a ne kao u običnim perionicama gde doneseš veš pa dođeš po njega za dva dana”.
Takođe kod njega mogu da se operu kabaste stvari koje ne staju u obične veš mašine poput jorgana, čaršava, ćebadi, prekrivača, zavesa, stolnjaka, plišanih igrački, jakni, kaputa.
– Takvih mušterija je sve više. Dođe porodica i opere pet zimskih jakni za pola sata, navodi on.
Upravo pre toga, jedan njegov klijent je oprao i osušio jorgan i dva ćebeta za sat vremena.
Po mišljenju našeg sagovornika, vidi se koliko se kod nas promenio način života, baš po tome kada mu najčešće dolaze klijenti.
– Ljudi nemaju više vremena. Klijenti nam najviše dolaze posle 18 sati i vikendom. Paradoskalno je ali istinito da smo ih najviše imali za Novu godinu baš na dan 31, decembra. razmišljalo smo da li će ljudi uopšte doći, možda se spremaju za doček ili slično, kad ispade da ih je tada bilo najviše, kroz smeh priča Ristić.
Takođe, ume i da se podsmehne „tradicionalnoj srpskoj paranoji”.
– Kada sam objašnjavao ljudima da lokal radi a da u njemu nikog nema, dobronamerni su mi odmah „skrenuli pažnju” – jao, pa sve će da ti pokradu, priča on.
– Šta? Odgovorio sam: plastične stolice, korpe za veš i kantu za đubre. I kada sam išao da kupim i registrujem PP aparat – vatrogasci su mi predočili „da će odmah da dobije noge”. Nije. Uverio sam se da ako se prema našim ljudima psotaviš kulturno i civilizovano i oni se kao klijenti tako ponašaju, zaključuje on.
Ako je neko nešto jeo ili pio sok i vodu dok je čekao d aobavi posao, sve je uvek uredno zaticao lepo bačeno u korpi za otpaktke. Korišćene korpe za veš uvek su bile uredno vraćene i posložene u boksove gde su ih klineti i pronašli.
A, za one koji „ubijaju” vreme na telefonu dok peru i suše veš u perionici je stalno otvoren i dostupan internet. Čisto da se zna, onako za nas, još uvek futiristički.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
