Pogled na pola Srbije

Golija je planina s koje se vidi „pola Srbije“. Zaljubljenici u ovu planinu kažu da, kada je izuzetno lep dan i kad je nebo potpuno vedro, što baš i nije često, može da se vidi vrh Prokletija Hajla, ali i Avala. Golija zahvata površinu nekoliko opština, ali se najvećim delom prostire na ivanjičkom području. Jedna je od retkih planina koja je očuvana i koju nije uništila divlja gradnja. Unesko je 2001. proglasio Goliju rezervatom prirode.
Najviši vrh je Jankov kamen koji se nalazi na 1833. metra nadmorske visine. Postoje dve priče o tome kako je dobio ime. Po prvoj, po povratku s Kosova na ovom mestu je Sibinjanin Janko ostavio kamen. Po drugoj verziji, dvojica sinova su se posvađala oko nasledstva. Da bi rešio spor, otac je odlučio da nasledstvo pripadne onom koji dogura kamen do najvišeg vrha Golije. Pobednik je bio Janko, po čemu je ovo mesto dobilo ime.
Zahvaljujući Telekomovom bežičnom repetitoru koji je postavljen na najviši vrh, Golija je jedinstvena i po tome što i najudaljenija sela na ovoj planini imaju telefon.
To je planina s najlepšim prirodnim stazama za zimske sportove i s najviše zimskih dana. Kod izuzetno hladnih zima, sneg zna da se zadrži i do juna. Simbol Golije je i planinski javor koji ovde gradi najlepše lišćarsko četinarske šume.
Ova planina je bogata. Na njoj se nalaze izvorišta reka Moravice i Studenice, a po lepoti ističu se jezera Nebeska suza, Tičar i Košaninovo jezero.
Među istorijskim spomenicima ne bi trebalo zaobići Rimski most koji je ime dobio po tome što se prvobitno verovalo da potiče iz tog vremena. Kasnije je utvrđeno da je reč o grešci i da most potiče iz doba Nemanjića.