Povišena telesna temperatura

Najčešće je ona znak bezazlene virusne infekcije i u našoj sredini joj je značaj predimenzioniran. Osim infekcija porast telesne temperature javlja se i u nekim drugim oboljenjima, takozvanim reumatskim bolestima, nekim trovanjima, malignitetima, poremećajima centralnog nervnog sistema, a neretko kod odojčadi može biti znak pretopljavanja.

Febrilnost u pravom smislu reči predstavlja povećanje temperature preko 38 C, ona može biti umereno povišena do 39,5, visoka preko ove granice i ekstremno povišena preko 41 C kada se naziva hiperpireksija. Povišena temperatura ne utiče štetno na dečiji organizam osim u stanjima hiperpireksije koja su ekstremno retka i najčešće ne predstavljaju odgovor organizma na infekciju. Naprotiv umereno povišena temperatura favorizuje odbrambene snage organizma, povećava njihov broj i efikasnost u borbi protiv virusa.

Kada roditelj posumnja na povišenu temperaturu potrebno je da je izmeri (procene tipa dlan na čelo su krajnje nepouzdane). Temperaturu je najbolje meriti klasičnim živinim toplomerima. Oni su najprecizniji i najpouzdaniji za razliku od čitave plejade merača temperature koji se u cilju brzine i jednostavnosti nude na tržištu (za na čelo, u obliku cucle, razni tipovi električnih…). Temperaturu meriti ispod pazuha (aksilarno) držeći toplomer tokom dva do pet minuta pri tome blago pritisnuti nadlakticu deteta da toplomer ne bi iskliznuo ili pao. Kod beba uzrasta do tri meseca zbog jednostavnosti temperatura se često meri rektalno, ali ovaj način treba izbegavati zbog eventualnih akcidentalnih povreda. Treba znati da je rektalno izmerena temperatura za oko pola stepena manja od one pod pazuhom.

Povišena temperatura nije bolest. Ona je znak bolesti i njeno lečenje ne predstavlja jednakost sa lečenjem bolesti. Zbog toga je mnogo bitnije tražiti uzrok bolesti i temperaturu eventualno iskoristiti kao znak raspoznavanja određenog oboljenja nego je panično obarati i skidati.

Kako je već rečeno, povišena telesna temperatura predstavlja prirodnu reakciju organizma na infekciju, sa ciljem da spreči njeno širenje favorizovanjem imunoloških snaga organizma.

Već ustaljeno mišljenje u pedijatriji jeste da temperaturu do 38,5 C ne treba obarati (osim ako postoji rizik od frasa). Ako temperatura pređe pomenutu granicu, obara se takozvanim opštim merama, fizičkim metodama i lekovima koji snižavaju telesnu temperaturu. Detetu sa povišenom temperaturom treba često davati tečnost. Bolesno dete obično ima slabiji apetit, odsustvo apetita ne mora biti u korelaciji sa težinom bolesti i dete ne treba prisiljavati da jede. Odevanje mora biti adekvatno. Obući dete u laganu pamučnu odeću da bi odavanje toplote bilo bolje. Prostorija u kojoj dete boravi mora biti dobro provetrena i umereno ugrejana, a detetu ne treba ograničavati fizičku aktivnost u normalnom obimu.

Cilj fizičkih metoda za obaranje povišene temperature jeste da se izazove proširenje krvnih sudova na koži deteta i poveća odavanje toplote. Ne treba ih primenjivati ako je telesna temperatura ispod 39 C, izuzev ako dete nema sklonost ka febrilnim konvulzijama.

Kod našeg naroda je široko prisutan običaj da se temperatura obara masažom alkoholom ili alkoholnim oblogama. Treba napomenuti da ovu proceduru treba izbegavati jer nije bezopasna, posebno kod odojčadi i mlađe dece koja se inhalacijom alkoholnih para mogu otrovati. Stavljanje raznih obloga na pojedine delove tela takođe nije preporučljivo.

Preporučen način za fizičko odstranjivanje telesne toplote je tuširanje mlakom vodom. Mlaka voda odstranjuje toplotu sa kože, a ne nadražuje receptore na koži. Preporučuje se postepeno snižavanje temperature vode (početi kao normalno tuširanje) da se već uznemireno dete ne bi dodatno traumiralo i da bi saradnja bila bolja.

Sve metode fizičkog obaranja temperature ne koristiti ako su šake i stopala hladni, dete trese groznica, a telesna temperatura raste.

Lekovi za snižavanja telesne temperature koji se koriste u dečjem uzrastu su paracetamol (paracet, febricet, eferalgan…) i ibuprofen (brufen). Ostali lekovi koji snižavaju telesnu temperaturu u dečjem uzrastu se primenjuju samo u posebnim indikacijama uz preporuku lekara, jer ponekad mogu imati nesagledive neželjene posledice. Svaka kućna apoteka bi trebalo da ima jedan od ova dva leka, ali i njih treba primenjivati selektivno. Ne treba ih davati na telesnoj temperaturi ispod 38,5 C, ne treba ih ponavljati u razmacima češćim od pet do šest sati. Treba napomenuti da antibiotike ne treba rutinski upotrebljavati i da oni nisu lekovi protiv povišene telesne temperature.

Za svako lečenje, osim pomenutog, dete treba odvesti pedijatru, gde će se uz pomoć rutinske analize kakva je krvna slika (u Bolnici za dečje plućne bolesti biće gotova za desetak minuta uz određivanje i CRP iz prsta) odrediti eventualna dalja terapija.