Priganice (recept) – nostalgični kolači

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nikako ovo uraditi „Kašiku kojom vadite priganice, svaki put iznova umočiti u vodu.“ !! Vrelo ulje prska ako dospe i kap vode sa kašike u njega !!

   1. Tacno. Kasiku treba umociti u ulje u kojem se przi. Inace radi se o najobicnijim ustipcima.

2. To su ustipci. Staro nemacko jelo.
   Stippen = umakati / umakati kasiju u testo i peci.
   Doneli su Nemci u Vojvodinu, kao i mnogo drugih jela.

   1. Pojma ti nemaš! To je staro hercegovačko jelokoje su oni preneli u crnu goru koja je stara hercegovina a crnogorci su u vreme julija cezara preneli u nemačku odakle se dalje rasirilo. Poznato je da je u hercegovini i kasnije crnoj gori bilo psenice u izobilju pa nisu znali sta da rade sa njom dok ovo nisu smislili!

3. Gospodo Lacarak,
   Ovo su ustipci i u Srbiji se tako zovu a ponegde i …
   Pre objavljivanja kopiranog teksta pazljivo procitati da ne biste naveli pocetnika u kuvanju da uradi tu glupost i umoci kasiku u vodi a zatim u vrelo ulje i ispece se.

   1. Ustipci, kakve prigan…. nikada ranije nisam no cula tu rec

4. Uštipci

   1. Da, u pravu je gospođa, može se kašika umočiti u vodu, jer nakon vode ide u testo, tako da kašika neće biti mokra, ali može naravno i u ulje.

   2. Ovo nisu prave crnogorske priganice, recept je netačan

      1. Vi ne znate šta su priganice! Ovi što prikazujete su UŠTIPCI! Priganice se prave bez kvasca!

   3. Moji su poreklom sa Manjace RS. Secam se kada sam kao mali pitao Moj Baku (rodj 1907od koga je naucila praviti tako lepe kolacice

5. u Crnoj Gori se kaze priganice. u Srbiji ustipci. U redu. Tacka.

6. Przim ih godinama bas ovako. Kasikom se ne zahvata voda, nego se kasika umoci u vodu i kasika ide prvo u testo, a ne u vrelo ulje. Savet iz teksta je na mestu.

7. Anegdota (istinita, znam ljude) od pre desetak godina: Sede otac i sin, piju rakiju, danima ništa ne rade. Otac će:- ‘ajde, sine, idemo da radimo. Nećemo imsti ni za ‘ leba. A sin mu kaže:- Ma šta nas briga. Će jedemo uštipce!

8. Jooooj… uštipci… „kolači“ mog detinjstva…

   A stavih pod navodnicima jer su služeni i kao kolači, ono, kad se pospe šećerom u prahu a vala se slućilo i za doručak, bez šećera u prahu no kajmak ili rendani sir uz njih…

   A što se tiče „tradicionalnih“ jela odnosno neke nacionalne kuhinje, hajde batalite to, to stvarno i iskreno ne postoji, sve je u krajnjoj liniji neki miks sklopljen sa raznih strana…
   Kada su pasulj, ili kukuruz, ili krompir, ili paradajiz ili kakao došli na ove prostore?
   Kada kažem „ove“, mislim na naše ili generalno evropske a osnova su mnogih „tradicionalnih“ ili „nacionalnih“ jela i može se samo govoriti o jelima specifičnim za neki odredjeni kraj zbog nekih specifičnih okolnosti, da li zbog klimatskih ili/i geografskih razloga.

   A konkretno, „priganice/uštipci“ se poreklom ne mogu vezivati za Hercegovinu ili Crnu Goru, niti za Srbiju jer jednostavno se nisu tamo pravili do pre nešto više od 120-130 godina, na ove prostore su „stigli“ sa prostora Nemačke a preko Austo-Ugarske, jednim pravcem od „preka“ u Šumadiju pa na jug a drugim, kao posledica okupacije BiH 1878 godine.

   I prvo su tretirani kao neki luksuz i „strana ekstravagancija“ a zbog sastojaka, (belo brašno, šečer, ulje) i spremani u bogatijim gradskim kućama pa kasnije, vremenom polako dospeli i do seoskih sredina pa obišli pun krug i postali nešto „staro“, „tradicionalno“…